Горчину претворити у мотив

Уочи поласка за Атину на нови клупски посао (Панатинаикос) селектор кошаркашке репрезентације Александар Ђорђевић ставио је тачку на Евробаскет. Циљ није остварен, наш државни тим заустављен је у полуфиналу од никад слабије Литваније и измакао му је директан пласман на Игре у Рију, а у дуелу са Французима и утешна бронза. Четврто место, жаргонски речено „дрвена медаља”, вредна је само квалификација на којима ће пут до олимпијског турнира можда бити још веће искушење од оног у Лилу. Селектор је разлоге неуспеха донекле објаснио у Француској, међутим оно што је прећутао, али наговестио, изговорио је јуче у Кући кошарке.

– Нас не воле у утакмицама за медаљу. Њима не одговара да је Србија у финалима, јер Фиба не добија ништа од нас, ни паре ни маркетинг… Много тога би могао да говорим о суђењу и делегирању. Чекамо писмени извештај судијске комисије, који ћемо упоредити са нашим, али већ сада знам да ће се много тога поклопити у размишљању. Ја сам још у првој утакмици добио техничку грешку јер сам видео шта нам се спрема. Не знам зашто се спортистима који се припремају као и сви други одузима шанса да се под истим условима боре за медаљу. Буџет нашег савеза је два милиона евра и зато Србија на кошаркашком тржишту не представља ништа, осим мрвица моћи осталих, много моћнијих и богатијих федерација. Тако се и специјалне позивнице добијају само захваљујући новцу, као и квалификациони турнири. Ми једино можемо да се боримо на кошаркашком терену.

Ма колико речи селектора биле истините (коси се са здравим разумом да полуфинале суде Шпанац и Летонац и да нам чак четири пута арбитрира Грк Христодулу), тешко да би и судије и Фиба ишли преко границе скандала да је наш тим и у Лилу био тим, а игра попут оне из Берлина или лане из Шпаније. Тешка група, пад енергије и концентрације, битније су утицали на резултат од судијских одлука, а Ђорђевић најбоље зна због чега је до тога дошло. Сваки појединац у нашем тиму добро зна у чему је грешио. Главу треба подићи, али не би шкодило ни мало самокритичности. Ђорђевић је после Светског купа и освојене сребрне медаље појединачно оценио учинак сваког играча, али овог пута то је изостало. Репрезентативце и стручни штаб нико не ставља на стуб срама због четвртог места, али у свакој озбиљнијој анализи се зна редослед. Прво унутрашњи, па спољни фактори. Ово прво, нажалост, изостало је. Сада се треба окренути ка наредном лету, тешким квалификацијама и из Евробаскета извући поуке, што је Ђорђевић и најавио:

– Мислим да би пласман у Рио учинио да ово четврто место постане успех. Има много горчине коју би требало да претворимо у мотив. Докле год постоји амбиција да се нађемо на Олимпијским играма, вреди се борити. Припреме смо већ почели, не само играчко-тренерске, него у свим структурама. Прескочили смо претходне две Олимпијаде и имамо велики мотив да се нађемо тамо. Морамо да будемо јачи пред противницима који нису само на терену. Играчи су се понашали одлично, немамо проблем ни са једним од њих, нити они међусобно. Још једном им одајем велику захвалност на професионалности. Издржали су много тога, и више него што се може у ситуацији када се јури врхунски резултат – поручио је селектор.