Како да знање претворимо у новац

Стратегију научног и технолошког развоја можемо да посматрамо и као добро структурирану листу одговора на често постављана питања. Аутори стратегије имају обавезу да дају јасне и недвосмислене одговоре за све оне који мисле да су истраживања срж развоја.

Прво важно питање тиче се финансирања истраживачких активности. Научници желе да знају на који начин планирамо да додељујемо буџетска средства за истраживање. Интересује их хоће ли држава омогућити алтернативне изворе финансирања и колико често могу да очекују конкурсе. Експерти који пишу стратегију треба не само да одговоре на та питања већ и да опишу механизам који омогућава диверзификацију извора финансирања. Базирање целокупне науке на једном једином конкурсу из државног буџета представља пре свега лошу навику. Како би конкурсе учинили компетитивнијим, а пројекте динамичнијим и квалитетнијим, морамо да пружимо прилику истраживачима да чешће предлажу пројекте на више мањих конкурса. Можда би требало нове фондове градити на донацијама. Многе земље имају фондове у које улажу и земља матица и људи из дијаспоре. Постоје тешкоће да то реализујемо, али баш те препреке требало би навести у стратегији као приоритетна питања у области законодавства.

Критичан моменат у свим расправама о финансирању науке је пролазност пројеката. Већина истраживача пре бира „мирну луку” него прилику да се боре за веће донације. Међутим, верујем да је наша обавеза да изврсност и релевантност наградимо значајно већим средствима за истраживање.

Друго важно питање стратегије јесте како превазићи мањак компетентних људи, како у јавном, тако и у приватном сектору. Послодавци се жале на неквалификоване људе који раде на одељењима развоја и контроле квалитета, који не знају како да користе софистицирану опрему и да тумаче резултате. Ми такве људе имамо у академској сфери. Неке државе уз разне подстицаје систематски повлаче изузетне људе из образовања у индустрију. На тај начин и ми морамо да градимо везу између академске и економске сфере.

Како бисмо сачували људске капацитете, истраживачима треба да понудимо конкретне теме за истраживање. На дуге стазе, треба да заменимо основну плату дугорочним институционалним пројектима. Истраживачке организације такође треба да се такмиче у освајању оваквих пројеката. С друге стране, треба да заштитимо и одређене категорије истраживача, као што су на пример студенти докторских студија, чија судбина не би требало да зависи од тога да ли је пројекат ментора прихваћен или одбијен.

Треће важно питање јесте како да трансферишемо технологију или како да знање претворимо у новац. Стратегија треба да обезбеди читав спектар решења за инкубаторе, акцелераторе, научно-технолошке паркове и постројења за трансфер технологије. Иновациони екосистем је кључ за диверзификацију извора финансирања. Уколико не демонстрирамо способност науке да производи услуге, нове методе или техничка решења, нико неће бити заинтересован да подржи наше алтернативне фондове и инвестира у науку.

Стратегија мора да понуди модел борбе против монопола у високом образовању које су креирале деценије „недодирљивости”. Чак и угледни професори треба да се боре са млађим и енергичнијим колегама за своје пројекте. Науку унапређују добри и релевантни предлози пројеката, а не само искуство руководилаца. Када бисмо омогућили да успешни истраживачи из дијаспоре менторишу докторске тезе у Србији и држе летње курсеве који носе ЕСП бодове, то би заиста био велики допринос високом образовању.

За стратегију је важно да препозна у којим смо дисциплинама изврсни на регионалном или неком вишем нивоу. Иако многи студенти из оближњих земаља желе да дођу на наше угледне институте и факултете, још немамо студентске визе или могућност да запослимо странце. Стратегија зато треба да истакне и да имамо читаву групу прописа које треба да изменимо како би и неки други студирали код нас.

Стратегија није само папир који нам омогућава да распишемо конкурс. Ако иза ње не следе конкретне акције, изгубићемо цео циклус истраживања. Претходна стратегија је очигледно била превише амбициозна, ова мора да буде релевантна.

Министар просвете, науке и технолошког развоја