Светска банка: Србија изашла из рецесије

Србија је коначно у другом тромесечју ове године забележила позитивну стопа раста и изашла из рецесије. Ово је једна од добрих вести у најновијем извештају Светске банке о земљама региона који за нашу земљу предвиђа стопу привредног раста од 0,5 одсто. У претходној анализи ове међународне финансијске институције наша привреда је била једина у региону за коју је прогнозирана негативна стопа раса (минус 0,5 одсто). 

– Од како је претходни извештај објављен имамо неколико добрих вести – рекао је Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију. – Прва је да се српска економија вратила у позитивну зону. Тај раст би био већи да није било пада у пољопривреди од десет одсто, који је узрокован сушом. Друга добра вест је да је стопа незапослености смањена са 20,3 на 17,9 одсто. Кредитна активност банака бележи континуирани раст, а минус у државној каси је знатно смањен – казао је Шестовић.

Званичници СБ споменули су Србију као позитиван пример када је о смањењу буџетског дефицита реч. Мерама стезања каиша, пре свега кресањем плата и пензија, мањак у државној каси смањен је за 2,7 одсто и очекује се да до краја ове године буде око четири одсто бруто домаћег производа (БДП) или чак и мањи. Прошле године говорили смо о дефициту од седам, осам одсто, подсетио је Шестовић.

Ипак, без обзира на ове добре вести, пред српском економијом је и даље много изазова. Привреда јесте изашла из рецесије, али је стопа раста и даље најнижа у региону. У суседној Црној Гори очекује се раст од 3,4, а у Македонији од 3,2 одсто. Ниска стопа раста у Србији је у највећој мери узрокована прошлогодишњим поплавама, али и чињеницом да наша земља спроводи оштре мере фискалне консолидације.

– Очекивало се да ће ефекти ових мера бити већи и да ће привредна активност бити у паду – казао је Тони Верхеијен и додао да је ситуација боља него што су аналитичари светске банке првобитно предвидели.

Занимљиво је, на пример, да суседна Босна и Херцеговина, која се такође и то у већем обиму прошле године суочила са поплавама, ове године очекује привредни раст од 1,9 одсто.

И док је наша земља као позитиван пример споменута када је реч о смањењу расхода, на регионалним табелама и даље смо међу негативним шампионима када је реч о висини јавног дуга и уделу лоших кредита у укупним пласманима. За аналитичаре није добро ни то што је инфлација испод циља.

Јуче су се чуле оцене да Србија касни и у процесу приватизације и решавања судбине предузећа у реструктурирању, али да још постоји нада да тај посао може да се заврши у роковима који су предвиђени законом, односно до краја године. Такође, већ сада је јасно да је план о смањењу броја запослених у јавном сектору за пет одсто био преамбициозан. Према речима Тонија Верхеијена, шефа канцеларије Светске банке у Србији, влада ће морати да нађе неке додатне мере за уштеду.

Шестовић је навео да на различите видове подршке привреди Србија годишње издваја око 5,2 одсто БДП-а (око 200 милијарди динара), што је идентично расходима за образовање.

– Сама та чињеница говори да нешто не штима у систему подршке и да ту постоји простор за смањење – казао је Шестовић.

----------------------------------

Мигранти – европски изазов

Елен Голдштајн, директорка Светске банке за југоисточну Европу, истакла је како је посебан изазов сада избегличка криза.

– Међутим, када се користи термин избегличка криза, треба рећи да је она криза за људе који су принуђени да се селе. За Европу је то изазов, а не криза, а тај изазов је могуће савладати, казала је Голдштајнова.

Она је, као илустрацију те тезе, навела податак да је у Европу стигло пола милиона избеглица, што чини свега један одсто европске популације. Са друге стране је као илустрацију навела Либан, где избеглице чине 25 одсто тамошњег становништва.

Она је споменула Србију и Мађарску као транзитне земље и рекла да им Светска банка у том случају стоји на располагању када је о евентуалној помоћи реч.

Тони Верхеијен, шеф канцеларије у Београду, касније је појаснио да је ова институција спремна да помогне, као што је то чинила прошле године када се Србија суочила са поплавама. Реч је о посебном програму кредита намењених за ванредне ситуације. О томе се, каже, разговара са званичницима Европске уније, али с обзиром на то да мигранти Србију користе као транзитну земљу засад нема потребе за таквом врстом помоћи. Србија у петогодишњем програму Светске банке има на располагању 1,6 милијарди евра и тај новац може да буде пребачен на приоритетне пројекте.