Зашто је све више гојазне деце

 Истраживање о навикама у исхрани и физичкој активности одраслог становништва у Србији показало је да на нашој трпези доминира бели хлеб – бира га чак 70 одсто становништва.

Производе из пекаре три до четири пута недељно конзумира 40 одсто одраслих. Дневно се унесе просечно само 130 грама или једна порција воћа, а препоруке Светске здравствене организације су да се једе 400 грама воћа или до 800 грама поврћа и воћа заједно у току дана. Овако лоше навике одраслих директно се одражавају и на исхрану деце које су пресудне за њихов нормалан раст и развој. Ових дана већина њих је из школа донеле лифлете и понуде за ужину која се дели у школама. Уз цену, која родитеље највише занима, требало би се запитати на који начин и под којим условима се одобравају ужине у школама у којима доминирају сокићи, инстант пецива и разни намази, оброци у којима има најмање здравих намирница. 

–  Последње истраживање о здрављу становника Србије, које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” 2013. године, показало је да је међу децом и младима узраста од седам до 14 година просечан индекс телесне масе износио готово 19, што је више од вредности која је утврђена 2006. године (18,56). У односу на последње истраживање, најуочљивији је пораст заступљености гојазне деце и младих – 13,7 одсто у поређењу са 8,5 процената, колико је забележено 2006. године, каже доц. др Милка Поповић, специјалиста хигијене и начелник Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине. 

С обзиром на то да гојазност деце често представља увод у гојазност одраслог доба, такво значајно повећање учесталости гојазности међу децом и младима указује да ће се та генерација више сусретати са свим компликацијама које гојазност носи са собом. 

Наша саговорница каже да је гојазност међу децом широм света у порасту, а највише утицаја има пораст конзумирања хране која носи само празне калорије и пораст физичке неактивности.

– Све чешће деца једу ван куће, с ногу, „брзу” храну која обилује простим шећерима и скробом, сољу, мастима од којих су посебно штетне засићене масти као и „транс” масти из лиснатог пецива, кондиторских производа и колача са маргарином. Поражавајућа је чињеница да са једном лименком освежавајућег безалкохолног пића може унети и до 40 грама грама или осам кафених кашичица шећера! Детету је потребно бављење на пример фудбалом у трајању од готово пола сата да би потрошило ту једну лименку пића – каже др Поповић. 

Подаци говоре да у нашој земљи тек шест одсто деце прескаче доручак, међутим он је углавном нездрав, пре свега је то храна из пекара. С обзиром на то да је то оброк који би требало да задовољи не само потребе у енергији, него и у квалитетним протеинима, добрим мастима, сложеним угљеним хидратима, влакнима, минералима и витаминима, доручак из пекаре је најгори могући избор. 

–  Студија о навикама европских адолесцената у исхрани, која је спроведена у 10 европских градова, показала је да постоје два најучесталија типа доручка – хлеб са намазом и млечним напитком и доручак на бази житарица (са додацима воћа уз млечни напитак). Веома је интересантно и поучно за родитеље да су резултати истраживања показали да млади који конзумирају житарице за доручак ређе прескачу доручак, да имају много боље показатеље ухрањености, са мање ризика за развој гојазности и да имају избалансиранију исхрану. Уз то, та деца су и физички активнија и показују бољи индекс квалитета исхране. То је уједно и веома практичан и брз начин да се непосредно након буђења на лак начин задовоље основне нутритивне потребе деце и младих – каже наша саговорница. 

Већина деце воли када од родитеља добије новац, да за ужину сама купе шта желе. Наша саговорница каже да ће се деца увек определити за чоколадице, чипс и дуге грицкалице, пицу или неку другу „брзу храну” и све залити освежавајућим и зашећереним безалкохолним пићем. А то је превише прерађених намирница, празних калорија, простих шећера, соли и масти у погрешно доба дана, премало квалитетних беланчевина, сложених угљених хидрата и дијетних влакана, а недовољно витамина и минерала.

Јелица Антељ