Тренинг родитељских вештина преко „скајпа”

Са две године се ваљају по поду продавнице ако не добију жељену играчку. Са седам их једва држи место у школској клупи, али их је код куће тешко „одлепити” од кревета док играју игрице. Проблеми се касније увећавају по познатој формули „мало дете, мала брига”, а мамама и татама често зафали оно најважније – стрпљење.

Да помаже родитељима обучавајући их за живот Николина Милосављевић определила се када је постала мајка. Ова психолошка метода стигла нам је са Запада и нешто је између саветовања и психотерапије. У овом случају, „тренер” питањима води родитеље да препознају циљеве и заједно направе стратегију како прићи детету. Уместо на Фројдовом, родитељи удобно седе на свом каучу, јер Николина разговор обавља преко „скајпа”, што више ни код нас није неуобичајено. За оне којима је тешко да отворе душу пред екраном организује психолошке радионице. Основ свега је да се успостави добар однос родитеља и деце, јер ако њега нема ниједан метод неће помоћи. Никад није касно да се односи „пресложе”, мада је лакше ако се почне одмалена, признаје Николина Милосављевић, психолог и психотерапеут у образовању.

– Ако сте досад имали погрешан модел понашања и онда признате и себи и детету да желите да се промените, ви сте одличан узор за дете, јер је то најбољи сигнал детету да је могуће мењати своје понашање и ставове – објашњава Николина Милосављевић у разговору за „Политику”.

Стил васпитања који подржава заснива се на комуникацији, „читању” и регулисању дететових осећања, са много похвала за добро понашање и промишљеним казнама за неодговарајуће.

Клијенти су јој углавном из Србије или наши људи из света којима је лакше и јефтиније да на свом језику потраже савет. Има и неколико странаца, који су, каже, углавном заинтересованији од наших грађана да усаврше родитељске вештине.

Најчешће јој се обраћају због агресивности детета, а у млађим узрастима проблем су неконтролисани изливи беса. Са родитељима ради на томе да прво прихвате понашање и схвате да то није неваспитано дете, него да још нема регулисане емоције.

Код мало старије деце чест проблем је предуго играње видео-игара или гледање телевизије. Ту је препорука да не треба толерисати оно чувено „још пет минута” и да малишан који не послуша родитеља треба да буде кажњен ускраћивањем баш те активности у којој је договор прекршен (казна је претходно договорена са дететом).

Највећи проблем родитеља школске деце јесу радне навике. Ту је, каже наша саговорница, веома важна сарадња са учитељицом, јер дете мора да осети природну последицу за неиспуњене обавезе (на пример, минус ако нема домаћи). Психолошки тренинг је првенствено усмерен на родитеље, јер је, на основу њеног искуства, у највећем броју случајева проблем са родитељским амбицијама какво дете треба да буде.

Али нису ни сви родитељи преамбициозни.

– Родитељи не раде на себи. Имам утисак да постоје два екстрема: или су преамбициозни или се уопште не баве децом. У Србији не постоји добар систем образовања родитеља нити жеља педагошких и школских установа да се тиме баве, иако се препознаје проблем – закључује наша саговорница.

------------------------------------------------------------------------------

Љутња – уобичајена реакција родитеља

Тек што је почела школска година, шестакиња је схватила да су јој два уџбеника чудом нестала, баш као што су прошле године нестајале свеске. Нарогушена мама је тражила новац од ћеркиног џепарца да купи нове уџбенике. У разговору с психологом схватила је да није баш најбоље поступила.

– Уобичајена реакција родитеља је љутња, а тиме се постиже контраефекат, јер је детету у том тренутку најтеже. Можда је неко случајно или намерно узео књиге. Суштина је да родитељ приђе са разумевањем и пусти дете да прича шта је могло да се деси и шта треба предузети да се више не дешава. Онда треба да се заједно договоре о евентуалној казни која мора да се поштује ако се ситуација понови – саветује Николина Милосављевић.