Нови пројекат националног стадиона наредне недеље

Идеја о изградњи националног стадиона, на којем би фудбалска репрезентација Србије играла своје утакмице, поново је заживела после победе над Албанијом у Елбасану.

Премијер Александар Вучић обећао је, током посете најбољим играчима наше државе у Старој Пазови, да ће влада помоћи изградњу са 150 милиона евра, а председник Фудбалског савеза Томислав Караџић је додао да би цео пројекат коштао око 250 милиона (Уефа и Фифа би учествовале са 15 до 20 милиона евра).

Први планови око изградње националног стадиона почели су да се праве још 2004. године, али су убрзо утихнули, да би готово деценију касније водећи људи српског фудбала јавност упознали са новим пројектом.

Наиме, Томислав Караџић је у марту 2013. године, заједно са тадашњим амбасадором Велике Британије у Србији Мајклом Давенпортом, а садашњим шефом делегације Европске уније, и представницима компаније „Мејс” обелоданио да наша земља планира изградњу игралишта, којим би конкурисала за домаћинство Европског првенства 2020. године (први пут се игра у 13 различитих држава).

По овом плану Национални стадион Србија требало је да има капацитет од 50 до 55 хиљада гледалаца, а потенцијалне локације за изградњу биле су стадиони Црвене звезде, Партизана и Рада, затим Борча, Алтина, околина Спортског центра Фудбалског савеза Србије (ФСС) у Старој Пазови, те земљишта око блока 45 и Луке Београд.

Према пројекту требало је да изградња стадиона буде извршена у шест фаза: иницијација у којој се тренутно налази, дефинисање урбанистичког плана, пројектовање, уговарање радова, градња и оперативна фаза.

По овим проценама требало је да прве две фазе већ буду окончане (рок је био април 2014.), међутим, као и много пута до сада, до реализације није дошло.

Као главни проблем тада се потенцирала локација. Преседник ФСС-а Томислав Караџић предлагао је Црвеној звезди и Партизану да продају своје стадионе и земљиште другим компанијама и да тим новцем реше финансијске проблеме, али и да учествују у изградњи стадиона на којем би своје мечеве играли заједно са репрезентацијом.

Караџић је сматрао да земљиште на којем се налазе терени „вечитих” ривала вреди најмање 600 милиона евра, те да би се више од половине новца могло уложити у изградњу новог игралишта.

– Лично мислим да те две локације вреде најмање 600 милиона евра. Било би можда паметно размишљати да се половина тих средстава врати Црвеној звезди и Партизану пропорционално вредности објеката и да пет година не размишљају о финансијској консолидацији и раду. Да њихов посао буде окретање својим школама, да не продају играче него да праве тимове за Европу. Друга половина тих средстава, око 300 милиона евра, уз средства која би стигла кроз одређене аранжмане компаније, која би градила стадион, била би довољна да направимо објекат. Просто рачунато, репрезентација годишње има најмање десет што пријатељских, што квалификационих, утакмица. Ако би Звезда и Партизан играли у Европи, свако од њих би имао најмање по десетак утакмица. То значи да би се 30 фудбалских манифестација највећег нивоа могло одржати на овом стадиону – казао је тада Караџић.

Ипак, до договора три стране није дошло, клубови су се противили овој идеји, а епилог је да је Србија одустала од организације једног дела Европског првенства и да нико, до пре само неколико дана, није ни помињао национални стадион.

И данас су мишљења јавности подељена, док једни овакав пројекат виде као неопходност, други сматрају да је подухват ове величине превелики залогај за Србију.

Потпредседник Партизана Милорад Вучелић казао је у разговору за „Политику” да је изградња новог стадиона потребна српском фудбалу, као и да је руководство клуба из Хумске отворено за сваки вид сарадње када је реч о овом пројекту.

– У питању је позитивна идеја, коју на све начине морамо подржати. Током наших гостовања у Европи, ове године, били смо у прилици да уживо видимо многе велелепне стадионе, а онај у Букурешту је на нас оставио посебан утисак. Румуни су саградили национални стадион који делује импозантно. Морамо да схватимо да је национални стадион неопходност, сви знамо шта Београд представља Србији и колико је он велики центар. Већ годинама и ми и Црвена звезда једва пролазимо инспекције Уефе и Фифе, док други стадиони уопште и не задовољавају строге критеријуме – казао је Вучелић.

Он је навео да тренутно није могуће да „црно-бели” подрже идеју председника ФСС Томислава Караџића, из 2013. године, о продаји свог стадиона и земљишта на којем се он налази, с обзиром на то да је клуб у судском спору са Војском Србије.

– У овом тренутку таква замисао није изводљива. Да би се тако нешто и урадило, потребно је да се држава посебно ангажује око овог случаја. Опет и сама локација је спорна, Партизан је пре више од деценију био на прагу реализације великог пројекта и изградње новог стадиона, али је одлуком тадашњих градски челника цео пројекат стопиран. По мом мишљењу, најбоље би било да будући национални стадион буде изван центра града, по угледу на многе европске метрополе. Да ли ће то бити Нови Београд или нека друга општина не знам, заиста има доста предлога за реалзицију ове идеје. Србија има много способних архитеката и грађивнаца који могу да се ангажују око овог питања. Ово представља и огромну прилику за нашу привреду да се укључи у акцију, а потребно је наћи најбоље и најефикасније решење како би Србија и српски фудбал коначно добили стадион какав заслужују – закључио је Вучелић.

С друге стране, оптерећени финансијским проблемима и лиценцирањем за наступ на међународној сцени следеће сезоне челни људи Црвене звезде нису желели да износе свој став по овом питању.

Ипак, чињеница је да наша земља, уколико не уложи у стадионску инфраструктуру, неће имати терен за одигравање међународних утакмица. У два наша највећа игралишта, Црвене звезде и Партизана, није се озбиљније улагало деценијама, а српски клубови већ неколико сезона са најнижом могућом оценом испуњавају критеријуме Уефе и Фифе.

Председник ФСС-а Томислав Караџић најавио да ће у наредних седам дана из Ниона донети чак 30 понуђених солуција, које су већ остварене у Европи.

Према његовим речима, овај пројекат је изводљив, а нешто слично урадиле су и државе у нашем окружењу Мађарска и Румунија.

– Надам се да ће многи да помогну да Србија добије свој национални фудбалски стадион. Врло озбиљно смо схватили ову иницијативу и драго нам је да постоји интересовање државе да Србија коначно добије своје игралиште. У планирању пројекта и изградњи стадиона ослонићемо се на домаће снаге, али и помоћ пријатеља из иностранства – изјавио је недавно Караџић.