Непоновљиви Ђоковић

 Један мастерс и један турнир из серије 500 нису много у односу на 10 гренд слем титула и још 24 оних за по 1.000 поена. Па ипак, после Шангаја и Пекинга, апсолутно најбољи тенисер света је отворио срце пред новинарима и дигао та два пехара на ниво два најбоља везана турнира које је икада одиграо. То је још један доказ да се тенис у 2015. дели на Новака Ђоковића и све остале, укључујући навијаче и посматраче. Док сви други већ мирно прихватају чињеницу да српски тенисер полако своди спорт на питање ко ће бити други, па налазе у томе све мање узбуђења, господар данашњег тениса емотивно доживљава Кину као свој врхунски домет...

Таква је тениска 2015. Сва конкуренција лагано се скотрљала у исти кош, остаје само да се Новак Ђоковић пореди сам са собом. Драж спорта је у непредвидљивости, а она се сада преселила са терена на загонетке једне спектакуларне каријере, која се неочекивано брзим корацима успиње у хијерархији свих времена. Непредвидљивост је заиста и обележила ову сезону, али на њеном самом почетку, када је Ђоковић све изненадио изјавом да ће поновити, а можда и надмашити 2011. Личило је то на типичне изјаве самоохрабрења, после непријатног пораза од Иве Карловића у четвртфиналу Дохе, у првој седмици јануара... Уосталом 2011. годину смо одавно сврстали у ред непоновљивих...

Потврдило се, међутим, да Ђоковић мисли другачије од других, као и крајем 2013, када је узео Бориса Бекера за тренера... После тог неочекиваног стартног пораза доживео је још само четири: два од Роџера Федерера (фебруар, финале Дубаија и август, финале Синсинатија), а по један од Станисласа Вавринке (јун, финале Ролан Гароса) и Ендија Марија (август, финале Монтреала). И тренуци пораза на никад неосвојеним теренима Ролан Гароса и Синсинатија деловали су тешко и значајно, посебно за разбијање монотоније медијских извештаја, али Новак је наставио да ниже победе и дошао до броја 73.

Поређење са 2011. већ видљиво је и по бројевима. Ту „непоновљиву” годину завршио је са скором 70:6 и десет титула. Сада има 73:5, исте титуле на три гренд слем турнира, али и финале на четвртом; затим такође пет мастерс титула, али га Париз и Лондон још чекају. И, што је најважнија разлика, погибељну 2011. платио је повредама какве му се од тада више нису догађале...

Баш крајем те 2011, многи експерти су се сагласили да нови човек на врху не може да траје дуже од две до три године. Други су говорили да се превише истрошио одједном, трећи најављивали да ће 2012. бити иста као претходна... Нико, дословце нико, није помишљао да ће доминација српског спортисте да траје годинама и тек у четвртој да постане још дубља, зрелија и темељнија, као што сам описује после победе у Шангају:

 – Мислим да сам ове две недеље играо свој најбољи тенис у каријери, бар када су у питању два везана турнира. Имао сам сјајну енергију, нисам се умарао. Увек сам имао довољно снаге, сабраности и високог нивоа у игри, од првог меча у Пекингу до последњег у Шангају. То је оно што желите на терену. Када играте са врхунским тенисерима, који траже од вас максимум, а знате да можете да покривате највећи део терена са обе стране. Наравно, не могу да очекујем да добијем сваки поен, али процентуално имам врло добре изгледе против било кога, јер знам да могу да се прилагодим свачијој игри: онима који излазе на мрежу и онима који остају на основној линији, равним или спинованим ударцима... Толико пута сам играо против толико много играча да сам развио способност прилагођавања. Ипак, мислим да сам ове године посебно напредовао у преузимању иницијативе. Нападам први. Зато мислим да је квалитет мојих удараца бољи него икада.

На нивоу који је досегао најбољи тенисер света, у зрелом добу личне, породичне и спортске среће, појављује се и жеља за даљим напредовањем. Тако један стручни коментатор закључује да Ђоковић данас има три сервиса, а његови противници само један... Доказује то фантастичним процентима на Цонгин други сервис, у шангајском финалу (6:2, 6:4). На свој први, Ђоковић је освојио 86 одсто поена, на други 75, а на други сервис ривала невероватних 84 одсто! То што је проценат на први сервис противника био само 30, нема значаја у односу 3:1.

За све друге осим Новака Ђоковића, његови домети су и даље непредвидљиви. После свега у чему је до сада мислио даље и боље од других, нико нема права да оспори његову оцену да управо сада игра најбољи тенис у каријери, те да има намеру да са тим настави још дуго.