У чијем интересу је угашен СДК?

Укидањем СДК држава се одрекла озбиљног прихода од финансијских трансакција које је препустила банкама. Овим поступком,она је пропустила прилику да спречи илегалан одлив милијарди долара државних пара од приватизације државне имовине. Одрекла се и контроле финансијских токова и наплате пореза. Последично, ово је довело до аномалија и девијација у пуњењу буџета и функционисању буџетски финансираних служби.

Завод за обрачун и плаћања (ЗОП), као наследник претходних служби контоле плаћања, угашен је као институција завршетком календарске 2002.године. Нови Закон о платном промету ступио је на снагу у јануару 2003.Основна функција ЗОП је била контрола законитости и исправности налога за плаћање које је ЗОП примао од других носилаца платног промета и провера исправности обрачунског документа, односно података који се достављају уз налоге за плаћање.

Ове службе су имале функцију међуконтроле између фирми и пореске управе. Није могао да се да налог за плаћање а да оне као међуконтролор не провере да ли је све у складу са законом о пореском поступку.Tај посао је рађен на исти,ефикасан начин, иако је самосталност служби деведесетих смањивана - од самосталне СДК, до ЗОП који постаје интегрална јединица у оквиру НБС.

Један од разлога за укидање ЗОП је и чињеница да је то коинцидирало с почетком највећих приватизација државне после 2002. године. У читавом том процесу, токове новца заправо нико није бележио. Старе службе које су то успешно радиле (СДК,ССП и ЗОП) су укинуте а банке које су преузеле платни промет су имале обавезу само неформалне контроле. Очигледно је да нису имале интереса ни знања, да тај посао раде ревносно и тачно, јер би у том случају губиле своје клијенте. Огроман новац од корупције и избегавања пореза сада је безбедно могао да „напусти“ земљу а да те илегалне и спекулативне радње, заправо, нико не идентификује а ни да санкционише.Тако су и они позитивни ефекти приватизација бивали поништени а радници су постајали губитници транзиције. Јер новац који је требало да компензује губитак посла завршавао је ван Србије.. Студија „Global Financial Integrity“ процењује да је 51 милијарда америчких долара кроз сумњиве финансијске токове изашла из Србије у периоду од 2001. до 2010. године.А суштина постојања ових државних контролора је заштита државних интереса, али и запослених и грађана уопште. Фирме нису могле да исплате зараде запосленима ако нису измириле све обавезе према Фонду ПИО, Републичком фонду за здравствено осигурање и Пореској управи. Тиме се држава штитила од читаве спирале дугова који су данас свакодневна пракса. Штитиле су се и буџетске институције, од оних у здравству, до пензионог фонда и самог буџета Србије. Пореска управа је у оваквом систему била у функцији евидентичара пореских обавеза. Данас, без ових међуконтролора, неправилности се дешавају и онда се исправљају пореским санкцијама, уместо да су отклањане превентивно.

Крајем 1990-их година, ЗОП је из политичко-економских разлога, санкција итд. био склон да по наредби „одозго“ изађе из законских оквира и дозволи селективni промет без побројаних услова. Али чак и тада, ЗОП је евидентирао обавезе привредних субјеката према Пореској управи и није могао да „опрашта“ дуговања у име државе, већ је само одлагао њихово плаћање. После укидања ових служби, плаћање пореза и доприноса постаје готово добровољна радња. Данас је често немогуће наплатити потраживања за испоручену робу и услуге, између осталог и зато што фирме могу да имају више жиро-рачуна код различитих банака, што онемогућава контролу пословања и плаћања

Као разлог укидања ових служби, разни квази-експерти су после 2000. наводили раскид са „социјалистичким рецидивима планске економије“.Наравно да су мотиви сасвим на другој страни. Ако бисмо упоредили деловање америчке ИРС ( Internal Revenue Service) , која је формирана 1952.године, као агенција Владе САД, и наше службе, уочили бисмо невероватну сличност деловања. ИРС, наиме, има могућност да аутоматски одбија порезе са исплатних чекова за плате запослених. Ово овлашћење агенција је добила од Конгреса САД,када је усвојен закон који тражи од послодаваца да одбијају порезе који припадају савезној држави. Ни за инспекцијску контролу СДК или ЗОП, као и у случају ИРС, није био потребан судски налог. Дакле, вршена је комплетна инспекцијска контрола пословања за интересе државе, да би се утврдиле неправилности у пословању.

Један од разлога који се апострофира код укидања ових служби је и отварање простора за черупање огромне имовине ЗОП кроз наводну приватизацију те имовине, која се углавном налазила на најатрактивнијим локацијама у Београду и у другим градовима. Потврда ове тезе је у чињеници да се на тим просторима по правилу налазе стране банке којима је држава, поред уступања монопола на финансијском тржишту, практично поклонила и локације на којима могу несметано да обављају своју мисију.

Увођење реда у држави почиње од увођења реда у финансијама. Држава мора да оформи неку службу сличну некадашњој СДК, ако жели да уведе ред у финансијама.А има модел у пракси наших служби некада или служби у развијеним земљама.

Форум независних економиста