Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вашингтон никад није разумео Балкан ни Србе

Вашингтон никад није разумео Балкан ни Србе
Хелен Делић-Бентли (Фотодокументација „Политике”)

Америка ће имати велики проблем ако Балкан опет почне да се цепа, очекује некадашња америчка чланица представничког дома, српског порекла Хелен Делић-Бентли

Удешена у свечано вечерње рухо, са антиквитетним накитом, Хелен Делић-Бентли, америчка конгресменка (1985–95) , данас консултант и водећи експерт за поморску трговинску флоту, није ни овог пута пропустила да дође на гала донаторски бал за изградњу српског православног храма у Вашингтону. Американки српског порекла (1923) често је замерано да је бавећи се политиком, и користећи свој утицај, показивала претерано саосећање за српску страну. Уз пасију за Србе, ова енергична дама гаји велики ентузијазам за трговачку флоту и поморску политику. Однедавно лука у Балтимору носи на предлог балтиморског градоначелника, њено име. Ова одлучна жена, међутим сматра да је њена држава од почетка показивала суштинско неразумевање за Балкан и да су власти биле пристрасне стављајући се на страну против интереса Срба. Томе је свих ових година покушавала да се супротстави. За „Политику” у кратком разговору пред свечану вечеру каже:

По мом мишљењу власти у Сједињеним Државама никада нису схватиле колики је значај Косова за Србе. Деведесетих година прошлог века када су прва отцепљења почела, позвала сам тадашњег државног секретара Лоренса Иглбергера и остале функционере и рекла им: немојте признати Словенију, Хрватску… и остале делове бивше Југославије, а да се претходно не реши питање мањинских народа… јер имаћете рат… „Ма какав рат, Хелен. Све ће бити ОК, одговорили су ми.

И наравно имали смо рат. После годину дана рекли су: „Нисмо тада ништа видели ни схватили.”

И наравно не схватају и не виде ништа ни у овом тренутку.

Шта сада?

Оваква политика према Косову имаће озбиљне дугорочне последице на регион и целу Европу. То је један од разлога што су Руси и многи други јако забринути… И треба да буду

Да ли сте имали могућност да сада изразите своја упозорења?

Баш пре неки дан, написала сам писмо министру спољних послова Грчке, и замолила га да не признају Косово и да наставе традиционално блиске везе између два православна народа, да наставе да подржавају Србе

На несрећу људи овде не разумеју Балкан, све што се погрешно једном уради, утиче на будуће погрешке са великим последицама…

Да ли ће и Сједињене Државе имати од сада много брига?

Сигурно је да ћемо опет имати заоштрену компликовану ситуацију на Балкану. Ако на Балкану опет почне разбијање, имаћемо велики проблем. Надамо се да се то неће десити, али не знамо…

Какве су сада шансе да се ствари смире, зашто је Америка остала равнодушна према демократским променама у Србији?

Сада је сувише касно. Власти у Вашингтону никада нису у потпуности препознале демократску трансформацију Србије.

Велику штету Србији нанео је Милошевић?

Да, то знам, и покушала сам да га одвратим од власти 1992.

Шта је тада било?

У мају 1992. пошто су наметнуте санкције Србији, знала сам да нисмо били праведни према народу који ће највише пропатити због санкција. Одрадила сам једну формулу, по којој би се Милошевић преместио у међународну банку у Западној Европи, а на место председника довео Добрица Ћосић. Нисам подржавала Милана Панића, али се он у првом тренутку сложио са мном.

Шта сте разговарали са Добрицом Ћосићем?

Провела сам сате и сате са Добрицом Ћосићем, убеђујући га да треба да прихвати место председника за добро народа. Он је на крају пристао… Отишла сам да спавам, убеђена да ће опет све бити у реду.

Сутрадан сам сишла на доручак и Милан Панић ми је рекао: „Заборави, није лош Милошевић, нека остане…” Рекла сам: до ђавола, била сам љута. Осећала сам да је Ћосићу нанета штета, а он је само покушао да помогне…

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.