У Србији 711.000 дијабетичара

Дијабетес је шести најчешћи узрок смрти у Србији, после можданог удара, болести срца и крвних судова, рака плућа и карцинома дебелог црева. У нашој земљи више од 711.000 људи болује од шећерне болести, а истраживања рађена у свету кажу да на сваког коме је дијагностикован дијабетес, долази по једна особа која не зна да има ову болест.

Дијабетесу је зато и била посвећена прва у низу конференција „Проблеми јавног здравља у Србији”, покренутих на иницијативу председника САНУ, академика Владимира Костића. Овај научни скуп недавно је организовао Одбор за биомедицинска истраживања САНУ, а врхунски стручњаци из ове области донели су усаглашене препоруке о лечењу шећерне болести, саветовалиштима за дијабетичаре у домовима здравља и програмима превенције. На овом скупу учествовали су угледни експерти из иностранства: проф. Еберхард Штандл из Минхена и проф. Антонио Чериело из Барселоне, који су представили најновија сазнања о узроцима настанка шећерне болести и њеним компликацијама.

Препоруке, које су донете у виду консензуса, за „Политику” представља академик проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета у Београду, директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије. 

– Због компликација повезаних са дијабетесом у Србији умире 10.570 особа годишње, а трошкови лечења само једног дијабетичара  током само једне године износе 680 долара. Дијабетес је тихи убица, а број оболелих је у драматичном порасту у целом свету. Ова болест снажно погађа угрожене особе, нарочито у земљама у развоју и представља оптерећење за економију. Дијабетес се може контролисати и у многим случајевима спречити. Главна порука кампање у борби против дијабетеса зато гласи „Не чинити ништа није решење” – напомиње др Лалић.

Управо зато су наши најугледнији лекари у овој области саставили препоруке  у девет тачака. Како се већ на почетку наглашава, механизми који доводе до шећерне болести још нису довољно проучени. Дужност лекара је да указују да елиминисање гојазности у многим случајевима спречава појаву дијабетеса, а ако је до болести већ дошло, смањење килограма може да успори компликације. 

У лечењу хипертензије код дијабетичара раније се тежило правилу „што нижи крвни притисак, то боље”. Касније студије нису могле да потврде користи од снижења притиска испод 130 са 90, али је веома важно да се код дијабетичара вредности крвног притиска држе под контролом, како не би дошло до компликација на крвним судовима, бубрезима и очима.

У лечењу повишених масноћа код дијабетичара, приступ „што ниже то боље” и даље важи, нарочито када се ради о снижењу LDL холестерола (кога многи погрешно зову „лош холестерол”). 

Настанак типа 2 шећерне болести (такозвани старачки дијабетес) може се спречити или одложити применом одговарајуће исхране и повећањем физичке активности. Ово је врло важна препорука, с обзиром на то да најмање 11 процената наших грађана има висок или врло висок ризик за настанак дијабетеса, а не постоје медикаменти чији ефекат би био једнак правилној исхрани и умереним вежбама. Тај ризик се може преполовити, тврде стручњаци, ако се у превенцији ангажују стручњаци и институција и изван здравственог система.

Главни недостаци нашег здравственог система су  неравномерни развој и честе осцилације у квалитету лечења шећерне болести, наводи се у осмој тачки консензуса, док је читава девета посвећена набрајању приоритетних програма и активности у борби против шећерне болести у Србији.

Следећа конференција о репродуктивном и менталном здрављу

Српска академија науке и уметности покренула је циклус конференција о проблемима јавног здравља у Србији, које ће се одржавати на сваких шест месеци.

После скупа посвећеног дијабетесу, биће одржана конференција о репродуктивном и генеративном здрављу, најављује академик Владимир С. Костић, председник  САНУ.

– За октобар наредне године планирано је да САНУ буде домаћин и организатор конференције посвећене менталном здрављу нашег становништва. После сваке конференције остаће писани траг у виду монографије и препорука, консензуса закључака, који ће бити корисни сваком лекару, али и људима који чине извршну власт и воде здравствену политику –  наводи академик Костић.

Приоритетни програми и активности

* Израда Националног програма превенције и контроле шећерне болести

* Обнова рада саветовалишта за дијабетес

* Унапређење организације дијабетолошке заштите

* Примена и унапређење Националног програма раног откривања и превенције типа 2 шећерне болести

* Интензивнија едукације лекара и пацијената

* Комплетирање информационог система и посебно регистра оболелих и ризичних група у области шећерне болести

* Унапређење и осавремењивање рада удружења лекара, пацијената и свих заинтересованих за здравствену заштиту од шећерне болести

Дијабетес је узрок број 1

слепила код одраслих

завршне бубрежне слабости

ампутација

пропадања нерава код одраслих

инфаркта или ангине пекторис код  две трећине пацијената

Факти:

10.570 особа у Србији годишње умре због компликација проузрокованих дијабетесом

680 долара годишње кошта лечење једног пацијента

11% становништва наше земље због неправилне исхране и мањка физичких активности има висок или врло висок ризик за оболевање од дијабетеса