Дезерт на Ђоковићевом менију

Шта још, до краја сезоне, да пожели тенисер чији апсолутни рекорд од 16.785 поена током 12 месеци још дуго неће моћи да се увећа? Наредне две седмице, на жалост још једном без предаха, Новак Ђоковић на последњем мастерсу сезоне и завршном АТП турниру осморице брани титуле и целих 2.500 поена освојених прошле године, па збир може само да одржи, не и да га повећа.

Мастерс турнир у Паризу је обично намењен последњим путницима за Лондон, који се боре да ухвате последњи воз. Ове године ни та трка неће бити драматична, јер су Кеи Нишикори и Давид Ферер практично сигурни, уз Ендија Марија, Роџера Федерера, Станисласа Вавринку, Томаша Бердиха и Рафаела Надала.

Ђоковић је то право стекао још на половини трке за Лондон, а у Паризу има можда и јачи мотив од свих, да први у ери професионалног тениса освоји и шести мастерс турнир у једној сезони. Већ је успео да први понови сезону са пет таквих титула, после 2011, а сада би шестом стигао на само једна пехар од Надалових 27. Од различитих апсолутних рекорда, тај је нашем тенисеру тренутно најближи и реално му неће измаћи.

Што више успеха, то више мотива. Са 13 узастопних финала и девет титула ове године, Ђоковић се у Паризу, од 2. до 8. новембра, бори и сам са собом. Десетом титулом у години би достигао број из 2011, те и на тај начин доказао да је 2015. још боља, јер је уз три гренд слем титуле сада имао и финале Ролан Гароса. Свој апсолутни рекорд, од 8.535 поена предности над другопласираним, може још и да повећа, у случају неуспеха Марија и Федерера на завршна два такмичења.

И у Лондону, три дана после париског финала, може Новак да преправља и дописује историју професионалног тениса. Петом титулом на завршној годишњој представи би достигао Пита Сампраса и Ивана Лендла на другом месту, а одатле до рекордних Федерерових шест остаје мали корак, свакако достижан у наставку каријере.

Основни разлог да се апетити не смањују на крају готово невероватне сезоне, јесте самоувереност коју је стекао на јесењим дворанским такмичењима. Ту се његова ефикасност преклапа са укупном на тврдим теренима, где са 87,70 одсто победа већ држи апсолутни рекорд. Током претходне четири године, у периоду када сви падају од умора – после Отвореног првенства САД у Њујорку – освојио је 12 титула, добио 66 мечева и изгубио свега два! Ово је годишње доба за дезерт на Ђоковићевим годишњем менију, уместо оног глутенског, којег се упорно одриче.

Новији разлог за јесењи оптимизам је страхопоштовање које је 2015. наметнуо противницима, посебно после кинеске турнеје. У Пекингу и Шангају им је препуштао тек нешто више од два гема по сету, а шесторица од десет су била међу најбољих 20...

Коначно, док му овако иде, најбољи може мирно да диже бројке на листи најдуговечнијих владара. Идуће седмице, са 171 недељом на врху, биће сам на петом месту, спустивши једно ниже славног Џона Мекинроа (170). До првог на на листи, Роџера Федерера (302), остају безмало три године, али то више није нимало нереалан циљ…

На питање о замору, Ђоковић одговара да без тениса може да проведе свега десетак дана. До почетка турнира у Паризу ће протећи две седмице одмора, сасвим довољно да настави да шири страх на великој сцени.

Занимљива понуда из Беча 

Организатори прошлонедељног турнира серије 500 у Бечу, боре се да идуће године привуку најбољег на свету, у периоду између кинеске турнеје и мастерса у Паризу. Ђоковић није играо на таквом турниру још од пораза од Нишикорија у Базелу, 2011. Последњих година из серије 500 игра само у Дубаију и Пекингу, а ове је одиграо и у Дохи (250 поена), где је имао најлошији резултат у сезони. После тог четвртфиналног пораза од Карловића у Дохи, нанизао је 13 узастопних финала и девет титула на много јачим турнирима…