Фаталне саобраћајке у опадању

Светска здравствена организација процењује да у саобраћајним несрећама годишње погине чак 1,25 милиона људи. Тај број је релативно стабилан од прве процене 2007, иако је број људи и возила увећан.

Велики проблем је то што су сиромашне земље несразмерно погођене саобраћајним несрећама, јер се ту дешава око 90 одсто смртних случајева, док оне поседују тек нешто више од половине возила. Најгоре је у том погледу стање у Африци са око 27 смртних случајева на сваких сто хиљада људи (2013), а најбоље у Европи (9,3), која има десет пута више аутомобила по становнику (страшан пример представља Индија са двеста хиљада смрти годишње). Саобраћајне несреће су и економски терет који односи процењенa три одсто глобалног БДП-а, а у сиромашним земљама чак пет процената.

До смртног исхода доводи пре свега: обарање пешака, слетање с пута, судар из супротних смерова, те бочни судар. Разлози су најчешће превелика брзина, невезивање појаса, вожња под дејством алкохола, те неношење кациге. У саобраћају страда три пута више мушкараца него жена, а од старосних група највише они од 15 до 29 година. Шокантно је да више људи умре у саобраћајкама него од маларије или сиде.

Државе које су имале највише успеха у смањењу броја саобраћајних смртних случајева на путевима претходно су побољшале законодавство и учиниле путеве и возила сигурнијим. Веома је важно поштовање прописа о сигурносном појасу, максималној брзини, обавезној кациги за мотоцикле као и обавезном дечјем седишту. Сматра се и да је важно да закон пропише максималну концентрацију алкохола у крви од 0,05 г/дл. Треба додати да је путна инфраструктура углавном грађена у складу са потребама возача, иако извештаји показују да се 49 одсто свих смртних случајева јавља међу пешацима, бициклистима и моторциклистима, чије потребе нису довољно узете у обзир (недовољно је пешачких и бициклистичких стаза).

Примена новог Закона о безбедности саобраћаја у Србији даје резултате, посебно ако се стање пореди са деведесетим, када је на путевима гинуло скоро три пута више људи него данас. Док смо нпр. 1997. имали нешто више од 20.000 повређених у саобраћајним незгодама, уз 1.327 погинулих, тај број је скоро константно опадао и поред снажног раста броја моторних возила (чак 1,9 милиона по попису 2011) и интензивности саобраћаја. Нпр. у току 2014. било је повређено око 18.000 лица, што је три одсто мање него 2013. Исте године смртно страдалих у саобраћајним несрећама, по Агенцији за безбедност саобраћаја, било је 536 (7,5 лица на сто хиљада становника, док је деценију раније било чак 13 смртних случајева на 100.000 грађана). Број погинулих у саобраћају у првој половини 2015. благо је нижи него у истом периоду 2014, док је знаtно смањен број удеса и повређених. Северни сусед, Мађарска, по Светској здравственој организацији, имала је 765 смртних случајева у саобраћају 2013, а источни сусед Бугарска 601, што је 8,3 на сто хиљада становника.

Ове године фокус је на смањењу броја возача који возе под дејством алкохола и на обавезној употреби сигурносних појасева. Учесталост везивања појасева на предњим седиштима сада је 73 одсто, а на задњим седиштима је 7,3 процента.

Циљ земаља ЕУ је да у другој деценији 21. века преполови број погинулих на путевима. У просеку, у 2014. у EУ је на путевима на сто хиљада становника гинуло 5,1 лице.

Институт за европске студије