Шамар уместо пољупца

Насиље у породици је тема о којој се све више говори у нашој јавности. Више није табу јавно причати о томе да сте били жртва нечијег насилничког понашања. Управо са намером да укаже на овај значајан друштвени проблем, недавно је у Извршном већу АП Војводина представљена књига Мирјане Тејић „Правна регулатива о насиљу у породици у Србији и међународни стандарди”. Према речима Мирјане Тејић, реч је о свеобухватној анализи домаће регулативе, и њене (не)усклађености са међународним стандардима.

Књига садржи детаљан преглед законодавства, од уставних одредби о родној равноправности и начелу недискриминације до законских норми против насиља у породици. Ауторка истиче да је насиље у породици кривично дело, и гони се по службеној дужности, али су законске казне за починиоце смањене. Такође, центри за социјални рад, иако овлашћени да покрену поступак у име жртве, избегавају то да чине, јер, у случају да изгубе спор, сносе све трошкове поступка. Жртве се ретко одлучују да траже изрицање ових мера, а већина нема ни потребна финансијска средства.

Посебан проблем, према речима Мирјане Тејић, представља доказивање психичког насиља. Значајна новина јесте постојање посебне заштите малолетних жртава и сведока насиља у породици, усмерена на спречавање секундарне виктимизације током поступка. Међутим, остаје још доста да се учини у области старатељства и развода брака, али и обештећења жртве (накнаде материјалне и нематеријалне штете претрпљене услед насиља у породици – на чему инсистирају сви међународни стандарди). Пропусти се огледају и у непостојању организоване бесплатне правне помоћи жртвама насиља у породици и партнерским везама, неспровођењу редовних јавних информативних кампања о насиљу у породици, недовољној финансијској подршци женских група које пружају помоћ и заштиту жртвама насиља, објашњава Мирјана Тејић. Такође, још нема систематске обуке професионалаца који раде у релевантним службама, нити се спроводе свеобухватна истраживања у овој области финансирана од државе. Према речима ауторке, највећи проценат жртава насиља су жене, док су починиоци углавном садашњи или бивши брачни или ванбрачни партнери. Жене трпе комбиноване облике породичног/партнерског насиља, које се најчешће јавља као синтеза два или чак три облика истовремено (психичког, физичког и сексуалног насиља).

Мирјана Тејић предлаже и како да се друштво избори са овим проблемом. Према њеним речима, неопходно је да се уведу обавезни протоколи поступања у свим институцијама које се баве проблемом насиља у породици, који би омогућили да полиција, здравствене и социјалне службе следе исту процедуру, а жртвама насиља обезбеди бесплатна и доступна правна, медицинска и психолошка помоћ. У циљу генералне превенције, препоручује пооштравање прописаних казни за учиниоце кривичног дела насиља у породици, али и кажњавање узнемиравања, прогањања и ухођења жртава насиља у породици.

Како наглашава ауторка, неопходно је омогућити кривично гоњење починилаца насиља, чак и без жртвиног сведочења, као и редован мониторинг примене постојећих закона и преиспитивање ефикасности предузетих мера на сузбијању и превенцији насиља у породици.