Брак у Србији просечно траје 12 година

Саветовалиште за брак и породицу Градског центра за социјални рад обележава три деценије рада. У психотерапијскoм и саветодавнoм раду са 12 стручњака ове установе у току минуле године учествовало је 1.245 појединаца, парова и породица. Највише њих имало је потешкоће у партнерским односима, многе клијенте мучили су предразводни и проблеми у родитељској сарадњи. Било је и случајева где су терапеути помагали одраслим корисницима или занемареној и злостављаној деци.

– Бесплатним саветима наши стручњаци пружају охрабрење свима који се суочавају са кризом у брачним односима, помажемо у решавању тензија и унапређујемо комуникацију. На тај начин стимулише се и развој личности и коригују неповољни животни обрасци које узрокују стрес и незадовољство. Градски центар за социјални рад представља руку подршке за око 100.000 суграђана. Од тог броја, 1.245 појединаца, парова и породица користило је услуге брачно-породичног саветовања – поручио је Владимир Илић, директор градског центра.

Анализе потврђују да око 45 одсто проблема на којима су стручњаци из саветовалишта радили спада у групу „партнерски односи”, следе проблеми у родитељској сарадњи (19,9 одсто), група „одрасли” и „проблеми деце”. Породице често имају вишеструке проблеме, али су терапеути као доминантан издвојили конфликтну комуникацију између партнера, док је у родитељској сарадњи примат преузео проблем нерегулисаног виђања са децом.

У саветовалишту се већ трећу годину реализује третман починилаца насиља у партнерским односима. Корисници се укључују на разне начине: самоиницијативно, упутом или препоруком из других одељења центра, по препоруци других клијената, терапеута...

Брак у Србији иначе траје око 12 година. Од 7.730 развода колико их је у минулој години забележено у нашој земљи, трећина парова који су ставили тачку на заједнички живот станује у Београду. Клијенти се углавном обраћају у фази када поступак развода још није почео и када се најчешће преиспитује одлука о растави или им је потребна подршка у прихватању одлуке и припреми за раздвајање. У оваквим ситуацијама се ради на превазилажењу постојећих тешкоћа укључивањем у брачну терапију. Жене чешће подносе захтев за развод брака, потврђују стручњаци, али су и спремније да очувају заједницу јер више раде на побољшању односа и решавању проблема. Припаднице лепшег пола су такође спремније да остану у браку нарочито уколико имају заједничку децу.

Парови се најчешће растају у првој години брака која је и најтурбулентнија, нарочито ако истовремено означава и долазак бебе. Други кризни период брака је улазак детета у пубертет и суочавање родитеља са свим изазовима адолесценције – лошим друштвом, ноћним изласцима, проблематичним идолима за идентификацију…