Инфузија за небеског шетача

Пецка – Знатижеља, природни нагон или неповољни ветрови били су један од разлог због чега се млади белоглави суп од своје колоније удаљио скоро 500 километара. Овај прeдставник ретке и заштићене врсте имао је уз ову пустоловину и много среће, јер је по повратку кући преморен и изгладнео атерирао у село Царину поред Пецке где су му мештани и тамошњи ветеринар притекли у помоћ и спасли га од угинућа.

Када је птица на граници Мађарске, докле се претпоставља да је стигла, схватила да то није њен простор и да практично нема на видику брда и планина у којима се излегла, кренула је назад кући. После пређених скоро 500 километара ваљало је још толико превалити у повратку. Уз много напора, јер се радило о младом орлу чији је ово био први озбиљнији лет, застао је пред сам праг куће, односно колоније у кањону реке Трешњице код Љубовије и близни кањона Увца. Умор и глад овог небеског суверена, са распоном крила већим од два метра, приморали су га да слети, боље рећи да се стропошта, без бирања места на којем ће то учинити. Захваљујући мештанима села Царине и младом ветеринару Игору Рабату, из Пецке код Осечине, птица је спасена од најгорег. Како нам је испричао Игор, орао се по повратку са далеког пута спустио на кров једне штале у селу, што су приметили мештани и о томе га одмах обавестили. Он их је замолио да га не узнемиравају до јутра наредног дана када би требали тачно да утврде о чему се ради, да ли је повређен или има неке друге проблеме.

– Заједно са активистима резервата Трешњица и организације „Натура” који брину о белоглавом супу изашли смо на лице места и птицу пронашли у једном густом шипражју, склупчану на одбаченој старој јагњећој кожи. Била је чипована и обележена бројем 27. Видело се да је потпуно изгладнела, дехидрирана и у тако лошем стању да смо на моменте помислили да ће тешко преживети. Практично, била је помућене свести, због чега смо је одмах однели у ветеринарску ординацију и прикључили на инфузију уз давање пратеће терапије. То је помогло да птицу повртимо у живот, а после неколико дана и у потпуности опоравимо – прича млади ветеринар из Пецке, додајући да су белоглавог супа преузели људи из колоније у кањону Увца у којој је рођен и одакле је и кренуо на свој први, дуги и неизвесни лет.

Он истиче да је епилог ове приче могао да буде другачији и тужнији да у њему нису активно учествовали мештани села Царине, који су га на време о свему обавестили и тиме показали високу свест и разумевање када је у питању заштита ретких врста орлова. Само до пре неку годину они су највише страдали, управо од тамошњих сточара, који су постављајући отровне мамце за вукове, шакале и подивљале псе који су им правили штету, тровали и недужне супове. Нису били ретки ни случајеви када су се орлови налазили на нишану несавесних појединаца, који су их без икаквог основа стављали на списак непожељних „комшија”.

Иначе, дешавало се и ранијих година, прича ветеринар Игор, да одрасли и искусни белоглави супови из ова два резервата оду на „екскурзије” до неке од земаља средње Европе, па чак, и Африке, да би се после неколико недеља или месеци, у највећем броју, вратили кући, односно своме јату. За младе птице сваки такав лет је ризичан. Иначе, у два резервата у Увцу и кањону Трешњице има више од 100 гнездећих орлова, што их сврстава у ред најуспешнијих у овом делу Европе.