Пустиња је мој пријатељ

Тачно три деценије од изласка деби албума „Valley of Rain”, један од најутицајнијих америчких алтернативних састава „Џајент сенд” (Giant Sand) свираће сутра у Београду. Иако је вођа бенда Хау Гелб 2006. године наступио у Дому омладине, биће ово јединствена шанса да публика први и последњи пут на истом месту чује на делу „Џајент сенд”, с обзиром на то да бенд из „пустињске недођије” спушта завесу. После 30 година каријере, малтене исто толико албума, пионири инди-американе из далеког Тусона, почесто мрачних стихова, и са армијом поклоника који су се препознали у туробном, али критичном виђењу света Гелба, или уживали у дивним, па и какофоничним мелодијама, „Џајент сенд” са новим, изврсно оцењеним албумом „Heartbreak Pass”, затвара круг.

За разлику од дебија, који је пре 30 година снимљен за дан и по, и 400 долара, нови „Heartbreak Pass” је сниман широм света, са мноштвом сарадника, а неки критичари приметили су да је оснивач „Џајент сенда” и даље натмурен, што Гелб у разговору за наш лист одбацује:

– Натмурен? Ма не… Срећан сам колико човек са 59 година може да буде, чак и више. Снимање музике широм планете ствара осећај као да је цео универзум мој, и то је права привилегија – прича Гелб, који боравак у Београду данас памти по једној ноћи када се „опијао нечим од шљиве са неким дивним људима у малом бару”.

Деведесете су, како признаје, биле паклене, и једна од највећих препрека у његовом животу. Како каже, зашао је у средње доба, а то је била и последња шанса за већи успех на тржишту. Али…
– Уместо тога десиле су се неке тешке ситуације које су ме „избациле из игре”. Мој најбољи пријатељ Рајнер Птацек је преминуо, а у исто време остао сам самохрани родитељ. Нисам могао да поднесем турнеје, а уместо да ми чланови бенда помогну, они су основали састав „Калексико” и мени је било још теже. Али, кад се деценија завршила, све као да се поправило и постало боље него икад.
Један од претходних албума Гелб је насловио „Tucson”. Често говори о пустињи, Аризони, тзв. Тусон звуку, и великом броју надарених музичара који раде баш ту …

– Када сам имао 15 година мој дом у Пенсилванији био је уништен поплавом, отац ми се преселио у Тусон, и тамо сам одлазио током лета. Било ми је фантастично и са 19 година преселио сам се тамо, упознао Рајнера и основали смо „Giant Sandworms”. Све је тамо било боље, пустиња ми је била пријатељ. Све до деведесетих. Али, 2010. упознао сам неколико младих, одличних  музичара, као што су Гебријел Саливан и Брајан Лопез у Тусону, и изнова сам почео да се заљубљујем у град.

На 30. рођендан бенда, каже, не жали ни за чим. А наредних 30 планира сасвим другачије…
– Мислим да је 30 година један диван маратон, током кога смо преживели многе проблеме и уживали у фантастичним тренуцима. Последњи албум је добар начин да се заокружи прича. А ја ћу се убудуће најпре позабавити клавиром, а онда ћу смислити како да поново будем гласан. Има једна двадесетогодишња девојка у Тусону која свира гитару као Нил Јанг... Како је то уопште могуће? Па не знам, али то ти је Тусон!