Шумадијски џез као добра журка

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Гуча из Љубљане, то је позив који мами на 47. Драгачевски сабор трубача из излога готово сваке туристичке пословнице. Сналажљивије агенције су понуду прошириле на поласке из Копра, Трста, Сежане, три ноћи, аутобусом, "А програм" од 9. августа, плус обилазак Београда, свега 159 евра. Из Марибора све то исто, али без Београда, цена за 30 евра нижа.

У брошурама следи географско одређење и ближе објашњење за оне који јесу чули да је на Сабору трубача добар жур али појма немају да је Гуча у јужној Шумадији, 30 км удаљена од Чачка "где се окупи око пола милиона људи", од тога број Словенаца се из године у годину мења, а према проценама овдашње државне телевизије варира између пет и петнаест хиљада.

Мање позната фирма која се бави организацијом излета рекламу на Интернету опрема додатном информацијом да непрегледну масу весељака на Сабору чине људи "из Србије и иностранства – прави антиглобални жур, можда једино место на свету где ћете у два ујутро видети локалног попа у мантији како шета у друштву униформисаног полицајца, а поред њих ђуска ’синалко’ млађарија у фармеркама". Уз даља упутства типа да "трубе понекад хоће да вам пробуше бубне опне" следи опис "мора шарених шатора и штандова уз које пиво и ракија теку у потоцима у друштву печених прасића, свадбарског купуса и других ђаконија које су одлична подлога за целодневно славље".

Различите агенције су смислиле различите програме, како по дужини тако и по "главном проблему – где преспавати, уколико посетиоцима то уопште успе". Набројане су варијанте: камповање, ноћење код домаћина (уз напомене подвучене црвеним да је број постеља више него ограничен, па треба пожурити да се зграби кревет у "четворокреветним или вишекреветним собама с употребом купатила", јер ће они који се "пријаве међу последњима извисити за лежај"), до "луксузније варијанте – спавање у неком од хотела који је удаљен у пречнику до 50 км од епицентра"…

У лецима се оно што гости у Гучи чине током трубачке светковине у словеначкој варијанти назива "саборисање", па је препоручено "саборисати" од "заранка до уранка за своју душу и свој грош". Ко хоће може да погледа локални музеј крајпуташа и друге изложбе и, наравно, да "успут саборише". Посебно великим црвеним словима написано је упозорење за грађане Словеније који у суседне државе (Аустрију, Италију, Мађарску, Хрватску) могу да уђу само са личном картом да је "ВАЖНО – обавезно понети важећи пасош за прелазак српске границе!!!".

Да се анулира сумњичавост намерника поводом перипетија на српској граници, потом следи подсећање да је "Сабор трубача једна од највећих, најславнијих и најпосећенијих културно-уметничких манифестација на просторима бивше Југославије, који почиње химном ’Са Овчара и Каблара’ због чега задрхте околна брда а све мирише на димљене вешалице и ћевапчиће, прави етно-штимунг за 72-сатни потоп – како у Гучи кажу кад се човек приклони уз лепе девојке".

Није заборављена ни поука вегетаријанцима да им се у "Гучи не пише баш најбоље" уз све месо са роштиља које ће их бацати у несвестицу. Повратак уморних словеначких сабораша из Шумадије у матицу очекује се у понедељак увече око 21 сат, а растанак ће им олакшати суперлуксузни аутобус уз евоцирање успомена на балканске ритмове и темперамент те гледање "најбољих југословенских филмова".

Љубљански медији у репортажама посвећеним Гучи пишу да ће "оне који осете душу драгачевске трубе Гуча очарати, а ко тражи клишее, отићи ће разочаран". Једне новине су закључиле да ће се "многи одлучити на експедицију у Србију већ само због хране", уз савет да је боље ићи аутобусом јер су српски друмови лоши, а возачи још гори. На једном од интернет блогова нашао се текст "Која је смртоносна количина преживљене трубе?", у коме аутор примећује да изрека да су "Словенци за воланом обична говеда" добија конкуренцију у Србији јер су тамо возачи изразито такмичарски настројени а за воланом "и манично аутодеструктивни", па се утркују на најнепрегледнијим и најопаснијим кривинама.