Преокрет на тржишту рада

У Србији је, почетком ове године, после скоро седам година узастопног раста незапослености, дошло до правог преокрета на тржишту рада и први пут до озбиљнијег пада стопе незапослености. Ово је за „Посао” потврдио Владимир Илић, државни секретар за запошљавање Министарства економије и регионалног развоја, поткрепљујући то резултатима анкете о радној снази Републичког завода за статистику, која је, уједно, једини релевантан показатељ незапослености у Србији.

– Стопа незапослености у овом тренутку је 18,8 одсто, што је изузетан напредак, имајући у виду да је претходна стопа била 21,6 одсто. Крајем 2006. године било је 693.000 незапослених, а у овом тренутку тај број је 585.000, што је у апсолутном износу смањење за 108.000 лица у једној години, односно број незапослених смањен је за 15 процената – каже Илић.

Иако је овај податак вредан пажње, Илић подсећа да је незапосленост и даље веома висока, због чега ће и у овој години надлежно Министарство и Влада Републике Србије наставити са мерама активне политике запошљавања које ће обезбедити више од педесет хиљада радних места. У том циљу је и овогодишњи буџет увећан за више од 25 одсто, односно за активне мере на тржишту рада опредељен је износ од три милијарде динара.

Финансијска и свака друга подршка биће усмерене првенствено на неразвијена подручја, где је највећа стопа незапослености, и изнад свега, ка социјално угроженим категоријама, односно лицима која теже долазе до посла. Предност у додели субвенција и кредита имаће особе старије од 50 година, избегла и расељена лица, Роми, особе са инвалидитетом.

За субвенције за отварање нових радних места предвиђено је милијарду и по динара, од чега четиристо милиона иде за самозапошљавање.

Незапослени, спремни да покрену сопствени посао, могу да конкуришу у Националној служби за запошљавање за износ од 130.000 динара, а имају могућност и да конкуришу за старт-ап кредите преко Фонда за развој у износима од 5.000 до 15.000 евра. Кредити Фонда су са бенефицираним каматним стопама, без хипотеке, са грејс-периодом од годину дана и роком враћања од три до пет година.

Послодавци ће за отварање нових радних места бити стимулисани износима од 1.000 до 2.000 евра (динарски), зависно од развијености подручја, с тим да постоји и додатна субвенција уколико запошљавају лица из социјално угрожених категорија. У овој години, у Србији је могуће и да неки послодавци добију 200.000 динара бесповратне помоћи по сваком новоупосленом раднику. То до сада није био случај и Илић је сигуран да ће то бити изузетан подстицај, пре свега за неразвијена подручја, домаће, али и стране инвеститоре.

Пошто су се жене, према истраживањима НСЗ, показале као ефикасније и ревносније на тренинзима и обукама, брже овладавају знањима и све се више одлучују за сопствени бизнис, државни секретар је најавио неку врсту препоруке, пре свега да се од укупних средстава одређени број субвенција за самозапошљавање определи за женско предузетништво. На тај начин би се допринело бољем стању на тржишту рада, посебно ако се има у виду да је, од укупног броја незапослених, 58 одсто жена.

У циљу бољег информисања циљних група о свему што се односи на запошљавање, Илић је најавио брошуру која ће се ускоро појавити на свим шалтерима НСЗ. На једном месту наћи ће се подаци о свим подстицајним мерама, институцијама које финансирају или помажу запошљавање, мере финансијске подршке незапосленима и послодавцима, са објашњењем субвенција, старт-ап кредита, волонтирања, стипендирања, јавних радова.