О секретарицама и фонду

Ако кренете да тражите помоћ, правду или разумевање код политичара, будите издржљиви као вук, лукави као лисица, упорни као чворак, досадни као мува, домишљати као....

Морате да будете свесни онога што јесте и што нисте. Заправо, ви и не знате шта сте док вам то не покаже секретарица политичара. Она ће вас љубазно замолити да позовете други пут, јер је шеф на путу. Када позовете поново, она ће вас поново вратити, јер је шеф на састанку. Када позовете трећи пут и кажете да ви господина не тражите „сада за сада” већ тражите од госпође секретарице да вам закаже састанак онда када је господин слободан, она ће благо изгубити стрпљење. И упутиће вас на заменика, помоћника или саветника њеног шефа... Тамо вам се дуго нико неће јављати, па кад вам се напокон дотични јави, добићете одговор да он није надлежан, већ шеф. Вратите ли се поново код секретарице, настаје непријатељство, да не кажем борба – прса у прса. Шеф је недодирљив, ако је она тако проценила.

Ако вам се негде указала прилика да дотичног политичара, кога сте себи представили као „оног правог” који ће вам помоћи, дакле, ако вам се указала прилика да му приђете и сажето кажете да бисте код њега на кратко да му кажете „нешто опште, а не лично”, и када вам он каже „Јавите се да закажете, видећемо се...”, секретарица вас неће пропустити ако јој се „гласовно” нисте допали.

Има једна друга варијанта, која некад „прође”. Одете рано, пре шефа...Ако вам је некад био пријатељ или рођак – нема куд! Или, само што је ушао, ви кажете секретарици: „Ја сам та и та желим код господина тог и тог, реците да инсистирам!”. Ово можете пробати, ако нема портира и обезбеђења.

Ја сам овако успела да надмудрим нову секретарицу старог политичара, свог некадашњег пријатеља, поменувши удато презиме које је њему било непознато. Кад ме је видео, узвикнуо је: „Радо, па то си ти, што се не представиш како те знам!?”. Али, ни тада, нити икада касније није ми помогао.

Некад сам на сличан начин улазила код непознатих директора и непознатих секретарица. Нисам успевала да добијем спонзорство за књигу, иако сам примана са пуно респекта.

Свака књига објављена уз помоћ спонзора (или, назовимо их добротворима, иако дају новац из државних каса) може бити повод за подужи текст о секретарицама. Због таквих ситуација имам изразиту потребу да захвалим свим добрим људима који из свог џепа подрже штампање једне књиге.

Постоји још један модел савременог политичара. Он одређеног дана у месецу прима све који желе да му се обрате из било којих разлога. Писменим путем пошаљете захтев и стигне вам исти такав одговор: „јавите се на број телефона тај и тај да закажете термин”. И ви у усхићењу помислите да на крају има у овој земљи и домаћина...

А кад одете тамо, у холу гужва. Девојка дели бројеве и упућује у салу. Онда брзо улази и прозива од броја тог до броја тог... У ходнику ред брзо одмиче поред два униформисана момка. Када уђете у салу где двадесетак особа говори углас, запитате се где сте то залутали. Али, не можете натраг. Девојчица прекопута вас већ убацује у машину и бележи податке. Уписаће у три реда зашто сте дошли. У немоћи, не знате да ли да одговорите да вам фали кров над главом онога са ваше леве стране или вас мучи радна књижица онога са десне стране. Девојчица постиђено каже да шеф у ствари помаже само бирачима из своје општине и да сте узалуд превалили пут... То исто, потврдиће вам и Он кад стане иза њених леђа и упитним подизањем веђа чека да чује ваш проблем. Нема везе што је гужва, он има сасвим добар слух.

Срећни сте што сте ушли, тако при крају, кад су телевизијске екипе поскидале опрему и као цркнута кљусад поседале у просторији прекопута, чекајући да прође ова пошаст од народа...

                                                                                         * * *

Моја двогодишња упорност да уђем код оних који ће ме чути јесте потреба да издам књигу од 160 разгледница са Косова и Метохије, из 19. и 20. века. Прелепи, пребогати документи. Новцем од продатих књига био би формиран фонд за лечење болесне деце на Косову и Метохији. Стало ми је да иза тога стане моја Србијица. Упорна сам као слон. Уколико ме неко не згази као муву.

писац из Приштине, привремено расељена у Нишу