Унутрашњи говор

Да ли и ви нешто сами себи кажете када погрешите или ненамерно проузрокујете неку штету? Неки тада гласно себи кажу нешто, неки се себи обрате „унутрашњим гласом”, а неки се себи не обраћају.

Иако говор првенствено служи за нечију комуникацију са другима, он је и средство комуникације особе са самом собом. Комуникација са самим собом подразумева да нисмо целовити, већ да смо подељени на онај део нас који упућује поруку и на онај део нас који је прима. Неки то доживљавају као да се једно њихово ја обраћа другом њиховом ја.

У великом броју случајева унутрашњи говор је у ствари монолог, када један део личности коментарише други део личности. Други део личности чује коментар, али не узвраћа већ пасивно трпи и дозвољава да коментар утиче на њега. Коментарисање самог себе и својих поступака може да садржи критику или похвалу. Људи веома често себе негативно коментаришу у неким одређеним ситуацијама тако што себи поново и поново упућују неке стереотипне обезвређујуће и дисквалификујуће коментаре. На пример, када нешто погреше, себи кажу: „Идиоте неспособни” или себе опсују.

Шта неко говори себи у одређеним ситуацијама, поготово оним стресним, открива какав однос дата особа има према самој себи. Веома често се испостави да је то нека врста негативног, потцењивачког односа.

На основу садржаја унутрашњег говора можемо да закључимо да неко има негативан став према самом себи. Како став према себи није непромењив, свакако га треба променити ако је нереалан, потцењивачки. Најбољи став је да особа прихвати себе као вредно људско биће, што не значи да прихвата и све своје поступке. Она тада може да развија самопоштовање иако увиђа и исправља своје погрешно понашање. Кад особа промени став према себи, њен унутрашњи говор постаје друкчији, здравији, јер укључује реалистично критиковање и похваљивање својих поступака.

За разлику од исказа који садрже тврдње и који, као такви, другу особу позивају да их меморише, искази који садрже питања позивају особу да мисли и да тражи одговор на постављено питање. Зато је у стресним ситуацијама добро себи поставити неко питање како бисмо помогли себи да размишљањем дођемо до бољег одговора на стресну ситуацију. То могу бити питања: Шта се сада догађа?; Колико је важно ово што се догађа?; Шта други жели да ја урадим?; итд.

Како је унутрашњи говор веома важан јер нас често одржава у дисфункционалим животним позицијама, њиме се не бави само психотерапија већ и разни тренинзи за раст и развој личности, као и за постизање врхунских спортских резултата. Како променити унутрашње дијалоге за врхунске резултате описао је Тимоти Галвеј у недавно објављеној књизи „Ментална страна тениса”.