Саша звани Жика

У суботу је РТС премијерно приказао „Без степеника”, филм у режији Марка Новаковића, по сценарију Зорана Ђикића који је пре телевизијских гледалаца видела фестивалска публика. Иако говори о позним годинама Славише Петронијевића, професора универзитета у пензији, филм третира старост и болест са емоцијом, а Властимир – Ђуза Стојиљковић је чак и оне тренутке када немилосрдни Алцхајмер почне да одузима човеку достојанство, донео са искреном госпоственошћу коју је немогуће одглумити. Може се само родити са њом.

Сасвим је сигурно да причу о три генерације у истом домаћинству, која је код нас тако честа, а разлози су сурово реални (власник стана је најстарији у породици, а пензија покрива део „режија”), другачије схватају у развијеном свету где се пажња остарелом родитељу показује тако што га посетите или позовете на печену ћурку за Божић… Ђуза Стојиљковић је овом улогом добио прилику да се на леп начин опрости од ТВ гледалаца који су га увек волели и који га више неће памтити као преваранта, грофа Тинторета… Колико смо пута чули и прочитали да „нема малих улога…” и ретко када је то било толико упечатљиво као у улози глумице у старачком дому коју је маестрално одиграла Рената Улмански, која новом станару дома, професору Петронијевићу, каже – „Увек се нађе неко да те доведе овамо, а нико да те одведе…”

Емисија „Потрошачки саветник” је неисцрпни рудник тема и дилема о којима се мало зна и о којима се још мање размишља, а толико су битне за свакодневни живот. У прошлом издању (недеља, РТС 2, у 12.15) новинари су се бавили питањем колико има штетних хемикалија у дечијој одећи и открили фрапантне податке: истраживања су показала да је мање опасних материја у саставу јефтине одеће за малишане произведене у Кини, него у оној која се купује у скупљим продавницама и носи етикету познатог бренда. Гледаоци су сазнали да то није нимало наивно и да хемикалије изазивају хормонални поремећај, лоше утичу на репродуктивне органе и метаболизам. „Потрошачки саветник” и његов аутор Ненад Бумбић су пример да телевизија не треба само да поставља питања него и да даје одговоре или да нас научи како да их сами потражимо.

Навикли смо да се по старом српском обичају званом „тук на лук” кроји и програмска шема па телевизије не чувају своје адуте за „сушне термине”, него их емитују онда кад конкуренција има нешто слично. Тако недељом у девет увече РТС има таленат шоу „Ја могу све” а Прва „Никад није касно”. Зашто ? Зато!

Е, па у том „Никад није касно”, где је услов да кандидат није млађи од 45 година, свако од њих се прво у кратком прилогу представи, а онда изађе пред жири који их по правилу пита оно што су управо рекли о себи. Најчешће – „Кад сте почели да певате”? А зато нико распричанији од Саше Јакшића званог Жика из Гранд продукције који каже кандидату: „Нас двојица смо пријатељи преко тридесет година. Како се ти беше презиваш?” Ако му раније није полазило за руком да прича више од Саше Поповића, сад је намеран да водитељки Драгани Катић преотме сваку минуту од емисије коју може. А може, је л’ је „функционер” у Гранду или мачији кашаљ?