„Србијагас” у плусу, грађани у минусу

Српски порески обвезници платиће и ове године 200 милиона евра дуга „Србијагаса” према Нафтној индустрији Србије, настао од 2011. до 2013. године, како би се очистили биланси ове гасне компаније. С тим што то није и последњи пут да држава потраживања „Србијагаса” претвара у јавни дуг.

Према подацима Министарства финансија, укупне обавезе овог предузећа, износе око 600 милиона евра, што ће такође пасти на леђа пореских обвезника. Реч је о кредитима, које је „Србијагас” узимао код банака уз гаранцију државе. Гаранције су активиране, јер предузеће није било у стању да редовно измирује своје обавезе, будући да је набавна цена гаса била виша од оне по којој га је „Србијагас” испоручивао индустрији и другим потрошачима.

О враћању позајмица „Србијагаса” јуче је требало да се изјасне и посланици у Народној скупштини, али и да се истовремено сагласе с Предлогом закона о давању гаранције Србије у корист Сосијете женерал банке за измиривање обавеза „Србијагаса” по основу уговора о дугорочном кредиту за изградњу разводног гасовода Александровац – Брус – Копаоник – Рашка – Нови Пазар – Тутин.

Упитан да ли је ово последња година да држава дугове компаније претвара у јавни дуг који плаћају сви порески обвезници, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, за „Политику”, каже, да није, јер ће и 2017. године морати да се врате неки стари дугови.

Законско решење налаже да ће петина укупног дуга бити враћена до краја ове године, а остатак ће се исплаћивати до 2019.

– Упркос томе „Србијагас” ће текућу годину завршити у плусу од око 120 милиона долара, што је први пут после пет година. Текућих дугова према „Гаспрому” нема, а фирма је успела да део кредита од 60 милиона евра плати из сопствених средстава. Предузеће ће, међутим, сва потраживања која не буде могло да наплати у року од 90 дана морати да забележи као минус, али и поред тога очекујемо плус од 120 милиона долара, каже Бајатовић.

Планирано је, додаје, да „Србијагас” и у 2016. године сам плати дуг од 60 милиона евра, али и да пословну годину заврши у плусу.

Када је реч о кредиту од 20 милиона евра за гаранције Сосијете женерал банци, Бајатовић каже, да је неопходно обезбедити те паре како би се наставила гасификација остатка Србије.

– У плану је и градња гасовода Ниш–Димитровград, али се и ту очекује помоћ ЕУ која финансира градњу гасовода у Бугарској, па и Србија рачуна с тим, јер нема пара да гас сама гради – каже он.

У 2016. године ићи ће се и на проширивање подземног складишта гаса „Банатски Двор”, с тим што ће се то радити парама из фирме за градњу овог складишта. Добро је, додаје и што ће се наредне године радити на преношењу имовине „Србијагаса” с државе на саму фирму.

На питање колика су дуговања за гас великих потрошача „Азотаре”, „Петрохемије”, МСК и српских топлана, он каже, да топлане захваљујући уредби владе редовно плаћају текуће обавезе, али да треба преиспитати пословање појединих дистрибутера гаса који га преузимају, али не плаћају.

Бајатовић истиче да ће цена гаса на граници с Береговом, где Србија преузима руски гас, наредне године бити на нивоу од око 170 долара за 1.000 кубика (био је и до 460 долара претходних година), што је најнижа цена у последњих 10 година. Кретање курса долара имаће одлучујући утицај на цену овог енергента.