Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чешка круна светски шампион

Чешка круна светски шампион
Праг – престоница просперитетне Чешке (Фото АФП)

Специјално за „Политику”
Праг – Пре две године Јиржи Пароубек, тадашњи чешки премијер, прогнозирао је, када је курс чешке круне сишао први пут испод границе од 28 круна за евро, да ће круна наставити с брзим растом и да ће 2010. важити курс од 25 круна за евро. Многи у то нису веровали, сматрајући да је посреди увод у кампању за изборе. (Избори су, иначе, одржани у јуну 2006. године, а Пароубек и његови социјалдемократи су изгубили и после тога прешли у опозицију.)

У прошли петак, дакле две године пре тог предвиђеног рока, чешка валута је не само достигла него и пробила границу од 25 круна за евро, да би се јуче усидрила испод те границе. Исти дан је и светска економска агенција Блумберг саопштила да је на ранг-листи најбрже растућих валута света, прво место преузела чешка круна. Иза ње су остали чилеански песо и израелски шекел, који су водили у последњих дванаест месеци.

Чешка валута је од почетка ове године према евру порасла за 6,1 одсто, а према долару за 7,8 процената. Међутим, ради се о дугорочнијем тренду – у последњих шест месеци чешка круна је према евру ојачала 12 одсто. Иначе, почетком 2002. године, када је уведена заједничка европска валута, евро је вредео 35 круна (сада 25), а за долар се тада могло добити 40 круна (сада мање од 17). Просечно је, током шест година од увођења евра, годишње расла за 3,3 одсто.

Таква кретања све више хладе Чехе према евру – сада желе да земља остане при својој валути. На томе им се, наравно, не може замерити. Чешка негује традицију тврде монетарне политике још из времена између два светска рата каде су чехословачка круна, швајцарски франак и југословенски динар биле најстабилније валуте у Европи. Овде је једна од националних девиза ККД (скр. од „кажда коруна добра”, или у преводу „свака круна добра”). Традиционална штедљивост Чеха прилично је неуобичајена за словенске народе, због чега их, на пример, Пољаци називају „словенским Јеврејима”.

Јачање чешке круне засновано је понајпре на динамичном економском расту. Извоз расте брже, тако да земља већ годину и по дана остварује суфицит у трговини са светом. Сада је тај раст убрзан због хипотекарне кризе и најаве рецесије у САД па шпекулативни капитал наваљује на ову и неке друге валуте у региону. То води поступном усклађивању номиналне и реалне вредности валута, упоредо с продубљивањем интеграције и јединства тржишта ЕУ. Пре осам година просек чешких цена био је 45 одсто цена у ЕУ, сада је то већ око 60 одсто. Због јачања круне велики број производа у Немачкој је јефтинији, па су Чеси који живе уз границу с том земљом почели да купују у њеним маркетима, на пример, трајно млеко, тврди сир, конзерве, кекс, чоколаду... Чак је и најбоље чешко пиво – плзенско – јефтиније код Немаца.

-----------------------------------------------------------

Рекорди словачке круне и пољског злота

Слично као и чешка круна, висок раст курса ових дана бележе словачка круна и пољски злот. Тако је словачка круна јуче, уз курс од 32,68 за евро, забележила највишу вредност у историји према евру, док је пољски злот са 3,54 злота за евро био на максимуму од фебруара 2002.

Словачка круна је од друге половине лањског марта била у стагнацији или мањем паду, а сада јој се предвиђа наставак раста – наредних дана на најмање 32,5 круна за евро. Ова валута је, иначе, приликом увођења евра вредела око трећину мање него сада (курс 42-43 круне за евро). Словачка је такође на путу да евро уведе од 1. јануара 2009. као прва после Словеније, од нових посткомунистичких чланица ЕУ. За сада су њене шансе да ступи у еврозону чак око 90 одсто.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.