Игуана чува Барселону

Каталонија (Каталуња) мора бити нешто посебно кад је могла да изнедри три јединствена уметника, Гаудија, Далија и Пикаса. А имати свој град могао је од свих архитеката само Гауди. Барселона, главни град Каталоније, јесте Гауди и Гауди је Барселона.
Кад вам с брда Montjuic (Јеврејско брдо) поглед пукне на Барселону, панорамом доминира симбол града, Гаудијево дело, прелепа катедрала Саграда Фамилија која се, с прекидима, гради од 1883. године. Њен величанствени завршетак очекује се 2020. године, када се заврши део Глорија и свих 12 торњева. Источни део катедрале, који приказује рођење Христово, неописиво је лепа чипка у камену, док је западни део - страдање Христово, тужних и сведених линија.

Поглед из високих торњева на Барселону је нешто што се не заборавља. Ако одатле наставимо путем Гаудија, стижемо у парк Гуељ, који је Гауди посветио свом мецени. Уметник који никад није престао да се игра осмислио је складну симфонију цвећа, дрвећа, необичних стубова, дворана, керамичких "фотеља", царство маште које чува игуана урађена у мозаику. Малу игуану од керамике сви одавде понесу као типични сувенир Барселоне.

Спустимо се онда ка кући, са великог Каталонског трга у полупешачку улицу Ла Рамбла, центар старог дела града, названог Готска четврт. Живописном уличицом Carrer Portaferrisa, где налазимо најлепше сувенире, све у стилу Гаудија, свраћамо до готске катедрале, па настављамо до Пикасовог музеја, и коначно се одмарамо у прелепом парку Цитадела. Ту можемо чамцем да пловимо по језеру или да се дивимо каменим змајевима који као да су управо слетели. Одшетамо затим до луке, Порт Олимпико, где ћемо поред хиљада јахти стићи до огромног Акваријума и пролазити подводним тунелом, док нам над главом пливају огромне ајкуле опасног изгледа.

Кад се надивимо морском свету, освежимо се у Маре Магнум, па наставимо до обале, до споменика Колумбу. Одатле таксијем за мање од 10 евра стижемо до Побле Еспањол, шпанског села, да уживамо у копијама лепих кућа и цркава из многих шпанских места. Ту можемо појести и типично шпанско јело, паељу.

Кад се спусти ноћ, силазимо до Шпанског трга и одатле до осветљених каскада фонтана испод музеја каталонске уметности. Најлепша и највећа, Магична фонтана, фонтана Montjuic, од 21 до 23.30 плесаће у ритму музике и боја у најразноврснијим облицима причу лепоте какву нигде више не можемо видети. Када она заигра на "Валцер цвећа" и распрше се боје стотина цветова од воде, питате се да ли сте у рају! Док фонтана плеше валцер "На лепом плавом Дунаву" и преливају се плави слапови, само треба чувати новчаник, јер зачаране гледаоце вребају уиграни џепароши.

А кад сване нови дан, обилазимо чувене Гаудијеве куће, назване по поручиоцима. Каса Мила - Ла Педрера са каменим таласима и стилизованим каталонским витезовима на крову задивљује необичним облицима. Каса Батљо је симфонија боја и нестварних облика, а приказује борбу заштитника Каталоније светог Ђорђа са аждајом. По крову се прострла стилизована аждаја, торањ је копље свеца, а по фасади кости и венецијанске маске оцртавају мрачни свет у који се аждаја вратила.

Ако бисмо да се вратимо у стварни свет, можемо то најлакше на златним плажама Барселонете. И кад се од свега уморимо, можемо увече на фламенко у ресторан "Ел Кордобес" у улици Ла Рамбла, који ће нам се више допасти него што ћемо га схватити. Фламенко није каталонска игра него андалузијска, и овде се игра само за туристе.

Када одлетите или испловите из Барселоне, подсећате се да сте попили мало воде на фонтани у парку Гуељ, јер ћете се онда, верује се, овде вратити. А вреди се вратити...