Меленци, мелем за тело и душу

Чим се напусти Зрењанин и крене на север магистралним путем ка Кикинди, путоказ води у правцу села Меленци, удаљеног од града око 15 километара. И у старој, великој Југославији, а и данас у Србији, ова варошица која се са својих 7.500 становника у око 2.400 домаћинстава башкари на чак 15.905 хектара – словила је за једно од највећих сеоских насеља. Равне, широке улице, ниске куће у познатом банатском стилу и лепо уређена пространа дворишта обележје су спољњег изгледа Меленаца. У центру села доминира недавно саграђена еко-чесма са филтерима, по патенту доктора Мирoслава Кучучке.

Име села први пут је у овом облику забележио гроф Мерси 1723. године. Назив потиче од турске речи мелем – лек. То , наравно, није случајно јер су лековита својства блата из сланог језера Русанда, омањег трага некада моћног Панонског мора, одавно уочена и коришћена. Језеро површине четири квадратна километра налази се у самом селу, плитко је, са покојим "џепом" дубоким до неколико метара, ивица обраслих трском. Због слане воде и лековитог муља велика је атракција, позната далеко ван Баната.

Насељавање Меленаца почело је Патентом царице Марије Терезије из 1751. године. Њиме је допуштено да се Срби из Потиско-поморишке границе, који се нису одселили у Русију, а нису хтели ни под власт феудалних угарских жупанија, населе јужно од Мориша и источно од Тисе.

Због веома плодне земље, становништво је окренуто пољопривреди и сточарству. Али, благодет муља Русанде отворила је врата бањског туризма овде рано, још 1867. године, када је саграђена и истоимена Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију (20. маја 1867. године), као задужбина Јосифа и Ане Клаић "болном српском човештву". Терапије у бањи лече обољења централног и периферног нервог система, посебно одраслих параплегичара, обољења коштано-зглобног и мишићног система, крвних судова, деформација које се јављају у дечијем узрасту.

Меленце треба посетити посебно у дане Светског првенства у кувању чорбастог паприкаша. Одржава се већ девет година и део је бројних дешавања у оквиру прославе сеоске славе Света тројица – Духови. Славље траје седам дана и обилује посећеним приредбама: ликовном изложбом, књижевним вечерима, тортијадом, вечерима духовне музике, црквеном литургијом, етномузиком...

Саша Марић