Зима, зима е па шта је!

Када је на Радио-телевизији Србије стартовао такмичарски шоу програм „Ја могу све” чак и они који нису духовити, вероватно су помислили да је наслов као скројен по мери новинарке и водитељке Драгане Косјерине која је, откако је са Спорт клуба дошла на јавни сервис водила неколико емисија, почев од „Недељног поподнева” са Владимиром Јелићем, до емисија посвећених тенису са Стефаном Бендићем и кошарци са Дејаном Пантелићем.

Увек је била лепа, елегантна и коректно је изговарала свој део текста мада јој се могао замерити недостатак харизме. И онда је дошао програм „Ја могу све”, прве, помало укочене најаве и стереотипно ћаскање са жиријем и такмичарима, али је из емисије у емисију била све боља, опуштенија, сналажљивија, добро концентрисана на оно који одговор добија на питање. И велико  финале – њена атрактивна плесна тачка у прошлонедељној емисији „Ја могу све”.

Очигледно је Драгана Косјерина „соло играч” а на РТС-у су је из неког разлога додавали као декор, као неког ко треба да, пре свега, буде леп и насмејан а искусни мушки водитељи ће већ изборити битку за обоје. Погрешно. Девојка је доказала да у малом прсту има и спорт и шоу програм.

Телевизијску публику жедну савременог, по могућности урбаног хумора и ситуација у којима може да се препозна, освојила је серија „Андрија и Анђелка” у којој Андрију Милошевића и Анђелку Прпић гледамо у њиховом најбољем глумачком издању. Задовољни гледаоци, задовољни Канађани по чијој је лиценци снимљено 27 верзија широм света а у Србији чак 130 епизода са сценаријем прилагођеним нашем менталитету и хумору. А да добра матрица не гарантује успех, најбољи сведочи пример Турске у којој је урађено само пет епизода. Да којим случајем продуценти Зорана Поповић и Филип Ђорић нису 2012. године купили лиценцу за овај формат, програм би нам био сиромашнији за вечерњу дозу смеха.

Наравно да није свака епизода једнако комична, буде често и речи на које нисмо навикли да чујемо са екрана (шале на рачун пробавног тракта) али сигурно да и то код неког изазива салве смеха.

У сваком случају, кад се без много помпе и најављивања окупе људи који верују у оно што раде па још договоре пласирање на телевизији са националном фреквенцијом (Прва) гледаоци су на добитку.

Захарије Трнавчевић, човек који се са пуно елана седам деценија бавио новинарством и који није подносио све оно што не расте, не буја, не напредује, заслужио је да му се телевизије на којима је радио одуже на бољи, видљивији начин. Али, ипак су се гледаоци захваљујући Нени Кунијевић из емисији из циклуса „Твоје песме, моји снови” подсетили на чика Зарета који је на снимању ове емисије 2011.године рекао да упркос трагедијама (смрт два сина и супруге) не сме да се препусти болу већ да пружи пример другим људима како да се изборе са патњом.

Метеоролози предвиђају још један хладни талас.

Шта нам могу мраз и поледица, ускоро почиње пола туцета нових турских серија и „Фарма 7”! А бенседина пуне фиоке.