Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МEНГ ЈЕН, генерални директор кинеског „Шандонг интернешнала”

Кинези долазе у „Југославију”

Још пре две године ова компанија је показала изузетан интерес за тендер за изградњу и доградњу београдског аеродрома
Кинези долазе у „Југославију”
Менг Јен (Фото А. Васиљевић)

 

Кинеска компанија „Шандонг хај спид”, која гради Коридор 11, изградиће у српској престоници кинески културни центар. Налазиће се на Новом Београду, на месту бивше зграде амбасаде Републике Кине и заузимаће површину од 24.000 метара квадратних. Ово је Менг Јен, генерални директор „Чајна Шандонг интернешнала”, који је протекле недеље боравио у Београду, најпре саопштио министарки Зорани Михајловић, а потом поделио и са нашим читаоцима.

– Архитекте у Кини тренутно осмишљавају изглед будућег културног центра. Изгледаће прелепо. И представљаће мост између Кине и Србије – објашњава Јен.

Осим тога, тренутно преговарају о реконструкцији и доградњи хотела „Југославија” у Београду.

Како је протекао састанак с министарком Михајловић и о чему сте разговарали?

Одлично. Објаснио сам јој шта тренутно радимо у Србији и шта планирамо. Наша компанија „Шандонг хај спид”, као највећа организација у домену управљања и одржавања инфраструктуре, способна је да финансира и изведе све врсте инфраструктурних радова у Србији. Инфраструктура се може изградити на разне начине, али ако желимо да убрзамо те пројекте морамо да користимо иновативне идеје. Министарку сам обавестио да у Републици Српској треба да рехабилитујемо железничку пругу од 120 километара и изградимо ауто-пут од 50 километара, који бисмо градили путем јавно-приватног партнерства. Ти пројекти вреде око 600 милиона евра. Тамо преговарамо и о изградњи ветропаркова.

Да ли сте се конкретно договорили око концесије за Коридор 11 од Београда до Обреновца и од Чачка до Пожеге, за коју сте конкурисали на тендеру?

Ми смо министарки рекли да смо изузетно заинтересовани да у Србији градимо ауто-путеве по принципу јавно-приватног партнерства, односно концесија.

Премијер Вучић недавно је у Кини разговарао с представницима компаније „Чајана роудс енд бриџис”, која је саградила мост Земун–Борча и која је такође конкурисала за ову концесију. Да ли је с њима нешто већ договорено?

До овог момента Влада Србије нас није обавестила о томе да ли је та прича завршена и да ли је нека компанија одређена да ради на том пројекту.

Који модел финансирања предлажете? Да ли бисте узимали кредите и да ли би Влада Србије морала на било који начин да учествује у финансирању?

Ми желимо да причамо с вашом владом о било којем моделу сарадње, докле год је то отворено и транспарентно. С обзиром на финансијску ситуацију у Србији, предложио сам да се изнађе начин који би одговарао свим учесницима у пројекту.

Да ли сте тражили од Владе Србије да вам гарантује проток саобраћаја?

У самој тендерској процедури тражили смо ту врсту гаранције, али пошто се ситуација касније променила и ми смо променили своје ставове.

Можете ли да обећате да ће изградња ауто-пута од Обреновца до Љига, на којој сте ангажовани, бити завршена у року?

Тренутно је реализација овог пројекта стабилна. Наша сарадња с Владом Србије је добра. А управо смо добили и потврду од чланова тима министарке да су задовољни како напредује пројекат.

Хвалили су вас летос кадa сте радили у три смерне и наводили као пример како треба да се гради.

Немогуће је да на тако великом пројекту не наиђете на проблеме. Увек ће их бити. Дубоко верујем да, уз тесну сарадњу с министарством, можемо да на време завршимо овај пројект, на коме је ангажовано 700 људи. Више од 70 одсто радника су домаћа радна снага.

Како сарађујете с „Енергопројектом” и осталим домаћим подизвођачима?

У основи сам задовољан, али морамо да појачамо комуникацију и контролу да бисмо могли да постигнемо оно што се од нас тражи.

Да ли ћете се пријавити на тендер за концесију за управљање Аеродромом „Никола Тесла”, будући да имате искуство у томе? Европски медији су писали о вашој куповини аеродрома у Тулузу.

Још пре две године рекао сам да је наша компанија изузетно заинтересована за учествовање на тендеру за изградњу и доградњу аеродрома. Врло смо заинтересовани и за ту концесију.

За које сте пројекте још заинтересовани у Србији?

Уколико влада буде заинтересована, предложио бих да наша фирма инвестира у изградњу ветропарка. Бавимо се и улагањима у пољопривреду, тако да нам је и то интересантна област за улагање , ако нам се укаже прилика. Ми смо дошли овде пре пет година, али не с идејом да урадимо један пројекат и да напустимо Србију. Поглед нам сеже у даљину и идемо на дуже стазе. Добра је ствар што су односи између наше две земље блиски и пријатељски. Заиста желимо да дамо допринос развоју ове земље.

Иако сте толико дуго овде, чини се да наша јавност мало зна о вама. Чиме се све бавите и где послујете?

То што се о нама мало зна у Србији, томе смо и сами допринели. Нисмо се много експонирали. Групација „Шандонг хај спид” је највећа државна компанија у провинцији Шандонг. Иначе, економија провинције Шандонг спада у трећу економију у Кини и има 90 милиона становника. Вредност наше компаније прелази 50 милијарди евра. Управљамо са више од 3.000 километара ауто-путева и 1.500 километара пруга. У наше главне области спадају и управљање лукама, аеродромима и мостовима. Уложили смо 10 милијарди јуана да се изгради најдужи мост преко океана у Ћиндау. Тренутно градимо железничку пругу од Ћиндауа до Ђинана. Уложили смо 10 милијарди долара, а 300 километара моћи ће да се пређе за 57 минута. Наша фирма има и доста потфирми. Имамо своју банку. Имамо и кошаркашки клуб и наш главни тренер је Србин, који се презива Кесар. Водимо пројекте у више од 30 земаља света, а пројекти везани за иностранство везани су за инфраструктуру. У Африци преговарамо о куповни два ауто-пута, али нам је најинтересантнија Европа. А Србија је центар тог европског центра.

 

 

 

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.