Кад музичари руше границе

Вест објављена пре неколико дана да је рок ветеран Ерик Клептон позван да наступи у Северној Кореји обишла је цео свет. Зашто је то толико важно, запитали су многи. Шта је необично у томе да један музичар, који већ четири деценије наступа широм света, одржи још један концерт у каријери? Па, из простог разлога што ће, уколико прихвати позив, шездесетдвогодишњи уметник бити прва западна звезда која ће наступити у овој комунистичкој земљи.

Према извештајима светских медија, Клептон је, у начелу, прихватио позив да одржи концерт у Пјонгјангу, главном граду ове земље, највероватније, следеће године. А откуд баш Клептон у Северној Кореји? Један је разлог – Ким Џонг Чол, син корејског вође Ким Џонг Ила велики је фан британског музичара.

Ако оде у Северну Кореју, Клептон ће се придружити импресивној листи музичара који су протеклих деценија рушили културне баријере широм света. Не треба заборавити да су многе земље у свету годинама биле потпуно затворене за вредности поп културе. А ко је „повукао ногу”?

Сетимо се Москве из 1978. године. Ниједан западни извођач није могао да наступи у овој земљи. До тада непробојну границу срушила је група „Boney M”. Диско састав уписан је тако у историји као први западни музички производ који је освојио руско тло. У децембру 1978. године одржали су велики концерт у Москви, а више од 100.000 људи покушало је да дође до карата за наступ овог квартета.   

Пре и после пада „гвоздене завесе” мало је уметника са Запада који су успели да продру до Москве. Годину дана после састава „Boney M”, то је пошло за руком Елтону Џону. Русија је тек последњих десетак година постала успутна станица на турнејама великих светских извођача.

Пре 23 године Кина је била потпуно затворена комунистичка земља. Организовати поп концерт ма које светске музичке звезде било је немогуће. Али, британски дуо „Wham!” жудео је за изазовом. Како боље „написати музичку историју” него направити концерт у „забрањеној земљи”. Тако су 1985. године Џорџ Мајкл и Ендру Риџли постали први музичари са Запада који су „покорили” Кину! Али, то није било нимало лако. Жестока борба око тога ко ће бити први водила се између групе „Wham!” и састава „Квин”. Тадашњи менаџер Мајкла и Риџлија, Сајмон Напијер Бел путовао је у Пекинг и контактирао са чак 143 званичника. Џорџ Мајкл и Ендру Риџли одржали су у априлу 1985. године, за многе, историјски концерт у пекиншкој „People’s Workers Gymnasium” пред 15.000 људи.

(/slika2)Кина је данас ново тржиште за згртање пара. У тренутку када је музичка индустрија на Западу у кризи, нови потенцијални купци на Далеком истоку нису за потцењивање. Ова азијска земља је и даље, упркос отварању граница, многим музичарима недостижна мета. Иако су током 2007. године Кинези били у прилици да уживо виде и чују Бијонсе, Ерика Клептона, Аврил Лавињ, „Најн инч нејлс”, „Соник јут”, „Линкин парк”, сви ови извођачи су прошли кроз „сито и решето” тамошњих власти. Наиме, сваки бенд или извођач који жели да одржи концерт у Кини, не рачунајући клупске свирке, мора најпре да се обрати тамошњем министарству културе. Одобрење се понекад чека месецима. Ни рок легенде „Ролингстонси” нису прошли без цензуре.

Када је Фидел Кастро завладао Кубом 1959. године, музику са Запада, нарочито из САД, окарактерисао је као „декадентну” и забранио је. Али то „свето правило” прекршено је. Тако је бар било у случају британског, тачније велшког бенда „Меник стрит причерс”. Чланови овог бенда су 2001. године кренули на Кубу у праву авантуру. Постали су први западни састав који је, после две деценије забрана, одржао рок концерт у тој земљи. Чак 5.000 посетилаца у дворани „Карл Маркс” присуствовало је наступу бенда који је тамошњим властима јасно ставио до знања да их подржавају у борби против „американизације”. Пола сата пред концерт у Хавани, чланови групе су се упознали са, данас бившим, лидером Кубе Кастром, који је био одушевљен њиховим наступом.

Иако је амерички председник Џорџ Буш оптужио сиријску владу да подржава тероризам, и увео им санкције, то није спречило шпанског певача, са сталним боравком у САД, Енрикеа Иглесијаса, да буде први страни поп извођач у последње три деценије који је наступио у овој земљи. Иглесијас је одржао концерт у јулу прошле године, а признао је да није био свестан важности свог гостовања у Сирији које је требало да охрабри друге западне музичаре да крену „пут Дамаска”.   

Постоји могућност да ће певач Крис де Бур бити први западни уметник који ће од револуције 1979. године наступити у Ирану. Власти у Техерану су дале одобрење да овај ирски певач одржи концерт са иранском групом „Arian” са којом је снимио дуетску песму „The Words I Love you”. У Ирану су, иначе, све поп песме које долазе са Запада забрањене, иако државни радио понекад емитује искључиво инструменталне верзије тих нумера. Сваки Иранац који жели да сними албум или направи концерт мора да има дозволу власти. Пред крај прошле године влада је најавила оштру кампању против реп музике, јер је сматра непристојном!