Футсал репрезентација Србије без финала Европског првенства
Прво полуфинале великог такмичења за репрезентацију Србије у футсалу, пред више од 11.000 наших навијача који су у Арени пружили највећу подршку од почетка Европског првенства, донело је драму са продужецима, из које је као победник изашла Русија.
Имала је Србија огромну шансу после изједначења на 2:2 у 36. минуту, јер је у том тренутку ривал већ био на пет фаулова у другом полувремену, а и није могао више да рачуна на искљученог Едера Лиму. Али, „зборна команда” успела је да се сачува од шестог прекршаја, који би значио казнени ударац са десет метара, све до краја дивовске педесетоминутне борбе – 3:2 (1:0, 2:2).
Преостала двојица рођених Бразилаца који играју у пољу, били су довољни Русима за одлучујући гол. У 44. минуту Робињо је из аута с леве стране послужио Ромула, којег Рајчевић није успео да изблокира. Лопта је отишла у доњи десни угао гола, за треће вођство играча у белим дресовима. У преосталих шест и по минута Србија је запретила само једном (45) када је Перићев шут из даљине Густаво једва укротио, на гол линији.
У другом продужетку није било нашег водећег играча Младена Коцића, којем се због грчева на клупи указивала помоћ. Са исцрпљеним носиоцима, селектор Ковачевић је најпре пробао са „резервистима”, који нису успевали да израде акцију, а добар део другог екстра периода наши репрезентативци нису ни долазили до поседа, па је покушај са играчем-голманом уследио тек 100 секунди пре епилога.
Најлепши гол утакмице постигао је Рус Сергеј Абрамов, којег смо памтили по поготку против нас у четвртфиналу 2012. године, али нема сумње да без квартета асова бразилског порекла, Руси не би имали шта да траже. То се показало у 26. минуту, када се испред њихове мреже нашао други голман Викулов, због повреде Густава два минута раније. Савладао га је Коцић, који је претходно надмудрио Робиња за отворен, убојит шут са десет метара – 1:1. После тога се на гол вратио Густаво, који је руку повредио приликом старта на Перића, када судије ту нису виделе пенал.
Питање је да ли би било толико узбуђења да, осим те ситуације са Густавом, није било и „поклона” у виду фаула Лиме над Рајчевићем за црвени картон (други жути, пропушта финале). Гости су са играчем мање, од могућих два минута, издржали само 32 секунде – толико је нашем тиму требало да направи вишак. Као код победоносног гола против Украјине, асистент са леве стране био је Перић, а стрелац Симић који је на „другој стативи” поставио ногу – 2:2.
Два пута су Руси дали индиректне ударце нашим играчима, једном у првом полувремену, а други пут 40 секунди пре краја регуларног тока. Оба пута је са шест метара од гола додавао Коцић, али ударци нису били прецизни. Коцић је у првом полувремену креирао једину нашу израђену шансу (Рајчевић није погодио из близине), а сам је био највећа претња у другом, са пар добрих покушаја након што је изједначио.
Српски тим је најбоље играо када је јурио резултат, иначе је углавном покушавао из даљине. А први пут је капитулирао непосредно након нашег тајм-аута, узетог у 13. минуту због доминације суапрника. Капитен Перић је погрешио, а лопта дошла до Лиме који је једним потезом измакао Аксентијевићу, а другим исписао - 1:0. Онај спектакуларан гол Абрамов је дао у 33. минуту. Тада је Коцић видео како је бити изигран: руски играч је са земље подигао лопту преко наше „десетке” и, издржавши дуел, дочекао је с друге стране, па спољним делом патике савладао Аксентијевића – 2:1. Наш чувар мреже имао је неколико сјајних интервенција (однос шутева 48:34 за Русе, у корнерима 15:10 за Србију), а највише среће у 38. минуту када је Лисков, након што му је први покушај одбрањен, сам пред голом, пуцао превисоко.
Навијачки амбијент, у којем су ритам давали трубачи, врхунац је достигао у последњим минутима, а требало би очекивати да ће да се понови сутра, у утакмици са Казахстаном за треће место.
Дворана: „Комбанк арена”. Гледалаца: 11.161. Судије: Биркет (Енглеска), Черни (Чешка).
Стрелци: 0:1 Лима у 13, 1:1 Коцић у 26, 1:2 Абрамов у 33, 2:2 Симић у 36, 2:3 Ромуло у 44.
Фаулови: Србија 4+3, Русија 1+5.
Србија: Аксентијевић, Перић, Јањић, Коцић, Рајчевић. Резерве: Момчиловић, Живановић, Ракић, Радовановић, Милојевић, Пршић, Лазић, Симић, Стојковић.
Русија: Густаво, Кутузов, Лима, Робињо, Давидов. Резерве: Викулов, Шајахметов, Переверзев, Лисков, Сереев, Абрамов, Милованов, Ромуло, Шакиров.
Перић: Тужан, али и поносан
Медијску конференцију после полуфинала, селектор Србије Аца Ковачевић је почео питањем:
– Да ли сте задовољни како смо одиграли? Мислим да је публика задовољна. Момци су се борили као лавови. Коцић више није могао, ухватили су га грчеви од великих напора, надам се да ће се опоравити за меч за треће место. Проблем ове наше екипе је велико оптерећење неколико играча, нисмо имали неког ко би игром један на један дошао до шестог фаула Руса. Иако је ово била тешка утакмица, имамо мотив за следећу, као и увек.
Капитен Србије Марко Перић је рекао:
– Овај пораз нас неће сломити, није крај, желимо бронзу. Тужан сам, али и поносан на саиграче, не би било незаслужено да смо ушли у финале.
Селектор Русије Сергеј Скорович је на питање руског новинара о суђењу одговорио да нема коментар, осим да је био незадовољан појединим одлукама.
– Било је веома тешко, али смо испунили наш циљ. Србија је играма на турниру показала да има квалитет да се бори за треће место.
Финале Шпанија – Русија
У другом полуфиналу Шпанија је победила Казахстан са 5:3 (3:1). Финале Шпанија – Русија је сутра од 21 ч, а пре тога за треће место играју Србија – Казахстан (18.30 ч).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


