Eлита блиска Унији

Приближавање ЕУ један је од циљева Владе Републике Србије. Може ли се он остварити с политичком и привредном елитом какву имамо? Део одговора на то питање произлази из резултата истраживања које је на узорку од 80 народних посланика, односно министара и државних секретара и 40 угледних привредника спроведено пролетос.

Прво питање које се намеће јесте у којој мери је домаћа елита уопште оспособљена да остварује контакте с партнерима у ЕУ, односно колико познаје језике који се најчешће користе у свакодневној комуникацији у земљама ЕУ. Табела бр. 1 приказује постотак припадника елита у Србији, али и у другим европским земљама, који знају неки од три најраспрострањенија европска језика. Истраживање показује да елита Србије ни у једном случају није на последњем месту, тако да језик не представља баријеру успостављању контаката с европским партнерима. Овај закључак се посебно односи на економску елиту чији представници безмало стопроцентно (97,5 одсто) владају енглеским језиком.

С обзиром на то да знање језика не говори ништа о томе колико се он користи, важнији је податак о контактима које припадници политичке и економске елите остварују с појединцима и институцијама из ЕУ. У табели 2 наведени су одговори који се односе на недељне или месечне контакте.

Прве две колоне указују на веома интензивну активност политичке елите Србије у односу на политичке елите већине других земаља. Овако висок проценат може се тумачити многобројним контактима које наши политичари имају у вези са Косовом, односно с настојањем да се проблем реши дипломатским путем. С друге стране, импресивна пословна активност економске елите, несумњиво није последица само чињенице да је велики број компанија, а посебно банака, из нашег узорка повезан с иностраним капиталом, већ указује и на заинтересованост европских партнера за пословну сарадњу са српским предузећима. Но, како год тумачили наведене податке, не може се избећи закључак да је економска елита Србије чврсто повезана са европским пословним круговима. Истовремено, слично би се могло рећи и за контакте са земљама које нису чланице ЕУ. Тако, на пример, током прошле године те контакте, барем једном недељно, имао је сваки пети политичар (20 одсто), и безмало сваки други привредник (42,5 процената). То је мање у односу на контакте са ЕУ, али више него што имају елите осталих земаља ЕУ са земљама ван Уније.

О везаности за одређени социјални простор, осим интензитета професионалних активности, сведоче и лични контакти, као и животно искуство појединаца. У том смислу индикативни су одговори на питања: "Да ли сте икада живели у некој другој европској земљи (дуже од три месеца)"; "Да ли имате блиске рођаке или пријатеље који живе у некој земљи ЕУ"; "Колико често користите медије из других земаља да бисте се информисали"; "Да ли сте радили у иностранству"; "Да ли сте се, на ком степену и колико дуго школовали у некој земљи ЕУ", итд. У табели 3 наведени су подаци који се односе на прва три питања.

Судећи према овим подацима, лично искуство припадника елите Србије је богатије од искуства припадника елита већине других земаља. Овај налаз је још значајнији ако се имају у виду визним режимом отежани услови путовања којима су изложени, макар у мањој мери од осталих грађана, представници српске елите.

На основу наведених резултата не би требало, нити је могуће, закључивати о отворености елите Србије према Европској унији. Наиме, тек би софистициранија статистичка и теоријска анализа која ће бити приказана у стручним часописима и поређење с другим подацима показали да ли су уочене разлике значајне и да ли, на пример, богато искуство сарадње и суживота утиче на развијање позитивног или негативног односа према припадницима других народа и ЕУ.

Такође, нисмо оцењивали да ли налази сведоче о ниској или високој стопи интегрисаности националних елита у Европску унију. Несумњиво је, међутим, да је елита Србије успела да премости јаз који је деведесетих година XX века настао у односу на ЕУ. Подаци казују да, мада није чланица ЕУ, наша елита комуницира и одржава везе са земљама Уније на истом, а често и интензивнијем нивоу него елите других европских земаља које су чланице ЕУ.

Да ли ће тако остати показаће, за две године, други талас овог истраживања које је део међународног INTUNE пројекта који су у Србији реализовали професор Младен Лазић, aсистент Јелена Пешић, Вера Бацковић и потписник овог текста. Захваљујемо испитаницима који су омогућили да ово истраживање у Србији квалитетно реализујемо у предвиђеном року.