Еф-Би-Ај запрепашћен отпором „Епла”

Ако је судити према реакцијама, компанија „Епл” добро је поступила када је одбила да помогне Еф-Би-Ају у откључавању телефона терористе који је крајем минуле године убио 14 људи у америчком Сан Бернардину. На листи оних који с одобравањем гледају на потез произвођача „ајфона” налазе се не само технолошке компаније из Силицијумске долине, што се могло и очекивати, већ и неколико истакнутих невладиних организација за заштиту људских права, као и бивши сарадник америчких обавештајних служби Едвард Сноуден, познат по открићу незаконитог државног шпијунирања интернет корисника.

На страну оних који сматрају да је компанија оснивача Стива Џобса (1955–2011) дужна да се повинује судском налогу и провали у уређај убијеног терористе, осим државе оличене у Еф-Би-Ају, суду и Белој кући, сврстао се и Доналд Трамп, који се у Републиканској партији бори за председничку номинацију. Ексцентрични милијардер је казао како се „сто одсто слаже са судом”, док је на „Твитеру” написао да се због овога Стив Џобс окреће у гробу.

Од такозваних џинова из Силицијумске долине једино је „Гугл”, кроз твитове директора, отворено подржао став „Епла”, док је коалиција у којој су још и „Мајкрософт” и „Фејсбук”, дискретно саопштила, не помињући конкретан случај, да од технолошких компанија не треба тражити да хакују сопствене производе. Трудећи се да остану што неутралнији у овом спору, они наводе да остају посвећени спровођењу закона уз очување безбедности корисника и података о њима.

Иза овако млаке подршке „Еплу” крије се тежња технолошких компанија да не угрозе своју позицију и пословне односе са државом, иако исход овог случаја у великој мери може да утиче и на њихово будуће пословање.

Један од разлога што је највреднија светска компанија сада отвореније иступила против државе, према тумачењу „Њујорк тајмса”, јесте и то што нема велике послове са владом САД-а, за разлику од, на пример, „Амазона” који сарађује са ЦИА, или „Мајкрософта” који је управо потписао уговор о уградњи оперативног система „виндоуз 10” у све рачунаре америчког Министарства одбране. Оно што још фирми покојног Џобса омогућава да буде гласнија од других у борби за заштиту приватности, сматрају стручњаци, јесте чињеница да ова компанија зарађује од производње уређаја, а не од прикупљања велике количине личних података, што је случај са „Фејсбуком”, „Твитером” или „Гуглом”.

Исход овог спора, у којем произвођач „ајфона” тврди да штити приватност, а држава да јој је приоритет безбедност, треба да покаже где је граница између дигиталне и националне безбедности.

Телефон нападача који је заједно са супругом усмртио 14 људи заштићен је технологијом за коју Тим Кук, директор „Епла”, тврди да ни инжењери немају кључ. Прављење програма за откључавање, према његовом мишљењу, било би сувише опасно за безбедност свих корисника без обзира на то што је Еф-Би-Ај понудио могућност да „Епл” у свом седишту ради на спорном уређају, да кључ функционише само на телефону терористе, да буде познат само „Еплу” који га по својој вољи може на крају и уништити, чиме програм за декодирање не би дошао у погрешне руке и не би био обелодањен уопште.

На основу разговора са компјутерским стручњацима, Би-Би-Си је објавио да је могуће провалити у телефон терористе без оштећења података на њему што, како примећују, „Епл” није демантовао. Један од саговорника сматра да је компанија у стању да направи модификовани софтвер који би радио само на овом уређају.