Maње самоубистава и у Србији и у Европи

После вести о самоубиству које побуђује посебну пажњу јавности, нарочито ако се ради о некој познатој личности или младој особи, најчешће се чују коментари да је у Србији све више самоубистава и да смо у том погледу при самом светском врху. Међутим, утисак је погрешан: претходних 10–15 година број самоубистава се углавном смањује. Уједно, према најновијим расположивим статистичким подaцима, у 2014. регистровано је најмање суицида у протеклој четврти века (1.134), али и дуже – то је најмањи годишњи број и најмања годишња стопа самоубиства од 1980. године. Конкретно, у Србији је 2014. години стопа суицида износила 15,9 на сто хиљада становника.

Последњих 25 година у погледу кретања броја и опште стопе самоубиства у Србији могле би се поделити на три временске целине. Најпре, то је раздобље 1990–1997. које би се, и поред наглашених годишњих варијација, могло окарактерисати као период пораста броја и стопе суицида. У том раздобљу, када је Србија, као и бивша Југославија, била захваћена ратним сукобима у вези са распадом тадашње заједничке државе, тешком економском и политичком кризом, забележени су рекордни бројеви самоубистава (више од 1.600 у 1992, 1993. и 1997) и највише стопе (око 21 на сто хиљада становника).

Затим се издваја период 1998–2006. с релативно стабилним, али и сразмерно високим нивоом стопе самоубиства (од 18 до 20 на сто хиљада). Најзад, период 2007–2014. јесте раздобље у коме је забележен јасно опадајући тренд, са рекордно ниским нивоом суицида 2014. То је период стабилизовања политичких прилика у земљи, али и уласка Србије у вишегодишње рецесионо раздобље. Очигледно је да у Србији пад животног стандарда и висока незапосленост нису резултирали заоштравањем проблема суицида.

Самоубиства су иначе у већини земаља знатно учесталија међу мушкарцима него међу женама. На светском нивоу, тај однос је у 2012. години био 64 према 36. У Србији у периоду 1990–2014. био је у просеку 71 према 29, док је у 2014. тај однос био 76 према 24. Тачније речено, у 25-годишњем раздобљу убило се 24.862 мушкарца и 10.325 жена. Према најновијим подацима Светске здравствене организације већи број самоубистава међу женама забележен је само у шест земаља света и све су азијске (Ирак, Кина, Бангладеш, Индонезија, Пакистан и Авганистан). У Европи је, у свим земљама осим у Албанији, међу лицима која су извршила самоубиство најмање двоструко више мушкараца него жена.

Код самоубистава, као и код осталих узрока смрти, установљена је врло уска повезаност између старости и нивоа смртности. Епидемиолошки подаци показују да је готово свуда у свету највећи ризик да се покушај самоубиства заврши смрћу – међу старима. У свету не постоји јединствен старосни модел суицида, али су у великој већини земаља стопе самоубиства највише код старих, нарочито међу мушкарцима. И у Србији је смртност услед самоубиства највећа код најстаријих, а најмања код младих, с тим што се специфичне стопе суицида повећавају са старошћу. Према подацима Републичког завода за статистику за 2014. годину, свако друго лице (52 одсто) које је извршило самоубиство било је старије од 60 година, а свако треће (33 одсто) старије од 70 година. Највише стопе самоубиства у 2014. забележене су у старосној групи 80–84 године (57 на сто хиљада становника), док је код старијих од 85 година стопа износила 55 на 100.000. Најновија кретања указују да је опадање смртности услед суицида присутно код свих старосних група, али да је релативно највеће смањење остварено код најмлађих (10–24 година), као и код најстаријег становништва (преко 75 година).

Смањење смртности услед самоубиства које је последњих година регистровано у Србији не представља изузетак, већ је оно у складу са трендовима у свету, а нарочито у Европи. Најзначајније промене остварене су у Русији, где је у периоду 2000–2010. стопа суицида смањена са 38,8 на 23,4 на 100.000, а годишњи број умрлих услед самоубиства са 57.000 на 33.000. У 2010. години у Европи је регистровано 110.000 самоубистава (15 на 100.000) док је 2000. године тај број износио 145.000 (19,9 на 100.000). У 2010. највеће вредности стопе самоубиства бележе се у Литванији – 32,9 на сто хиљада становника, Белорусији (26) и Црној Гори (25,7), а најниже у Албанији и Грчкој (по 3,4 на 100.000) и на Кипру (4,6). Те године Србија је према вредности стопе суицида била на 15. месту међу европским земљама, и то са натпросечном стопом од 16,6 самоубистава на сто хиљада становника.

Проблем суицида у свету је последњих година много видљивији и у све већој мери препознат од влада и невладиних организација, медија, али и стручне и научне јавности. У 2003. години установљен је и Светски дан превенције самоубиства (10. септембар), као прилика да се широм света још више пажње посвети том тешком проблему менталног здравља, пре свега у циљу јачања свести да је самоубиство могуће спречити. Посебно се наглашава значај усвајања националне стратегије за превенцију самоубиства као пут којим се систематски развија свеобухватни, општенационални одговор на проблем самоубиства. Национална стратегија треба да садржи низ превентивних активности, као што што су надзор, рестрикција оружја, водичи за медије итд. Међутим, до 2015. године огромна већина земаља, међу којима је и Србија, није имала националну стратегију за превенцију самоубиства. Резултати постигнути у највећем броју држава које своје активности на превенцији спроводе у складу с националном стратегијом (укупно их је 28) указују да је смањење суицидног морталитета могуће.

Центар за демографска истраживања Института друштвених наука