„Политикин Забавник” данас слави 77. рођендан

Данас „Политикин Забавник” слави 77. рођендан.

Таквог листа нема у сазвежђу новина ни на страни ни на домаћој сцени, не само због дуговечности, него пре свега због разлога који је 2007. можда понајбоље формулисао Зефирино Граси, главни уредник овог култног недељника.

„Политикин Забавник”, написао је Граси, „измишљен је како би уз помоћ старијих привукао млађе читаоце и припремио их да касније буду ’испоручени’ ’Политици’”.

Ову истину, разуме се, другачије срочену и шире образлагану, чуо сам неколико година раније од Предрага Милоjевића, на дружењу код Слободана Нешовића, коме је у госте из Русије дошао Ђорђе Лобачев, легендарни илустратор „Политикиног Забавника”.

Било је то у време драматичних промена у Србији, дакле и у „Политици”, али је прича времешних новинарских асова у једном моменту отишла у тихе воде. Захваљујући Лобачеву, вратили смо се узводно мирном реком у давно време, кад су Владислав Рибникар, Живојин Бата Вукадиновић и Душан Дуда Тимотијевић покренули недељник који ће се звати „Политикин Забавник”, а чије се први, сензационални број појавио у уторак, 28. фебруара 1939. године.

„Политика” је тог дана писала о „тешким” темама, примерице, да су Француска и Енглеска дан раније признале владу генерала Франка у Шпанији, да се Немачка и Италија споре са Енглеском о расподели рудних богатстава, а преко трећине странице објављен је оглас, илустрован Пајом Патком: „Данас је изишао из штампе и пуштен је у продају ’Политикин Забавник’. Тражите први број од својих продаваца и ревизора новина.”

Корице рођенданског броја 

Лобачев је о том важном догађају сведочио тако сликовито да сам се готово преселио у тај давни зимски дан 1939, јурећи за колпортером који је већ продао први нарамак новог листа, штампаног раскошно, на дванаест страница, у формату „Политике”.

Стрип, прича, врхунска илустрација, „вести из несвести”, рубрике о којима су читаоци до тада сањали, романи у наставцима, авантуре на чијим се крилима путовало преко свих меридијана и у све кутке света, у бескраје васељене, учинили су нови лист магнетски привлачним за све нараштаје.

С каквим је нестрпљењем очекиван, показује конкурс којим је „Политика” последњег дана 1938. године позвала читаоце да новом гласилу надену име. Пристигло је око 35.000 предлога, а скоро петина је предложила да се зове „Политикин Забавник”. Зато је име победника конкурса требало извлачити из бубња. Деветогодишњој Антонији Савић из Новог Сада посрећило се да буде кума и да то остане забележено у историји листа.

„Забавник” је тада излазио уторком и петком, а одушевљење којим је дочекан убрзо је потврђено и високим тиражом, који је премашио „границу снова” од 40.000 примерака.

„Примили су се” на „Забавник” и „оцеви и деца”, врло брзо је то чудо од новина стекло не само верне читаоце, него читаоце – вернике, што се није променило до данас.

Протутњало је свашта, жрвањ историје млео је пред собом, па је последњи предратни број „Политикиног Забавника” штампан 4. априла 1941. године, два дана пре напада на Југославију у Другом светском рату.

Онда је као недељник обновљен 5. јануара 1952. године. Изашао је у истом формату, једнако заводљиво, беспрекорно уреднички „упакован”. Поново је то била сензација за старе и нове, у међувремену стасале генерације читалаца, које ће од 6. јануара 1968. године, с дозом неверице, листати његове странице у пуном колору и у модерној форми, која се до данас није мењала.

Лист „за све од 7 до 107” година, „Политикин Забавник” је заиста времешно, а увек младо новинарско чудо.

Јесте ли већ чули да...
... највећи просечан тираж од 345.910 примерака „Политикин Забавник” је имао 1976. године.
... лист је од 1971. штампан и у латиничном издању, а од 1973. и на словеначком језику.
... „Политикин Забавник” је 2006. проглашен за супербренд, најбољу робну марку у мноштву домаћих штампаних медија.
... док обележава 77. рођендан, „Политикин Забавник” има 380.765 пријатеља на фејсбук профилу.