Партизанова мука и играч више

Од шест утакмица у овој полусезони, Партизанови фудбалери нису победили само у онима у којима су ривали завршавали са играчем мање. И док је капитен ОФК Београда Планић био искључен пред надокнаду времена на крају сусрета у којем је његов тим славио са 2:1, „црно-бели” су против Црвене звезде (1:2), због црвеног картона њеном капитену Луковићу, играча више имали скоро пола сата. Најдуже, од 44. минута, шампион је против десеторице играо прекјуче код куће у првој утакмици полуфинала Купа са Спартаком, који је изборио 0:0 пред реванш 20. априла.

После меча, део навијача је на Интернет порталима замерао тренеру Ивану Томићу што је, како се наводило, рекао да „није лако против десеторице”. Млади шеф струке је иначе изјавио:

„Када се екипа са десет играча повуче некада није лако створити шансу, како год то изгледа. Ми смо имали сјајне шансе, морамо да се потрудимо да поправимо реализацију”.

Пре неколико месеци, после сусрета у којем је његов Арсенал славио са 1:0 у Њукаслу, играјући са играчем више од 16. минута због искључења бившег нападача Партизана Александра Митровића, менаџер Арсен Венгер је казао:

„Увек је тешко са једанаесторицом против десеторице, када играте у гостима”.

Екипе које остану са играчем мање углавном се окрећу дефанзиви, али било је случајева да и тада остваре преокрет. На пример, Челси је у реваншу полуфинала Лиге шампиона 2012. елиминисао никог другог до Барселону на „Ноу кампу”, тако што је после искључења Терија у 37. минуту, стигао од 0:2 до 2:2 (укупно бољи резултатом 3:2). Ипак, то је један од изузетака.

Бавећи се тврдњама фудбалских стручњака да је тешко и против десеторице играча, на смеру за статистику Универзитета за економију у Нотингему су анализирали 1.520 утакмица енглеске „Премијер” лиге у периоду од 2009. до 2013. године. Установљено је да, када је домаћи тим бројнији за једног, осваја 2,05 бодова у просеку – 0,36 више него обично у игри 11 против 11. Према истом узорку, Венгерова тврдња је та која збиља нема упориште у пракси: када је домаћи тим остајао са играчем мање, као што је био случај са Њукаслом, у просеку је освајао само 0,83 бода – 0,86 мање него иначе.

У сваком случају, за бригу Партизана је пре свега игра из периода док је борац за опстанак у Суперлиги био комплетан. До црвеног картона Тумбасевића, „црно-бели” нису створили шансу. Као и на претходна три меча у којима су остварене победе, у шпицу је био Саша Илић. Већ сама игра са 38-годишњим везним фудбалером као најистуренијим јесте својеврсна оцена како је прелазни рок обавио спортски директор Ивица Илиев. Томић је два центарфора, Божинова и 16-годишњег Влаховића оставио на клупи, а преосталог класичног нападача Фофану ван протокола, иако је у њему било простора за још једног странца због одсуства Евертона.

Божинов је заиграо од 46. минута и са две очајне реакције у одличним позицијама подсетио на разочарања са европске сцене, али Бугарин је са 12 голова убедљиво најбољи стрелац Партизана у првенству. На питање о својој малој „минутажи” ове полусезоне је одговорио:

– Шеф је по доласку за тренера рекао – ако буде незадовољних нека то кажу. Сви бисмо волели да играмо, али све је у реду.

Некадашњи члан великих европских клубова је овако причао о неискоришћеним шансама:

– Крив сам, ја сам шпиц, а нисам могао да дам гол. И други су имали шансе, сви смо криви када се не успе. Добро радимо на тренинзима...

До одлуке у Суботици, Партизан има пет утакмица Суперлиге (прекосутра са Чукаричким у гостима) од којих једну у плеј-офу.

– Морамо да добијемо у реваншу, јер желимо да идемо у финале и освојимо Куп, и зато што смо ми Партизан – закључио је Божинов.

Да није било поготка Божинова јесенас против Јавора (3:2), Партизан не би имао ниједну победу на последњих шест мечева које је ривал завршавао са играчем мање. Чак четири пута је изгубио: против Чукаричког (играч му искључен у 72. минуту) у октобру и Војводине (83) у децембру у Хумској, након што су остајали са играчем више, „црно-бели” су промашивали пенале за изједначење...