Зашто се Тадић жалио Крихбауму на европски пут Србије

Своју забринутост због чињенице да „процес евроинтеграција Србије још није неповратан” и због тога што „владајућа коалиција још није осигурала стратешки правац ка ЕУ”, бивши председник Србије и лидер Социјалдемократске странке пренео је у разговору Гинтеру Крихбауму, председнику Одбора за европске послове Бундестага.

Борис Тадић, као председник државе, пре четири године, другачије је размишљао.

После одлуке о додели статуса кандидата за чланство Србији марта 2012, изјавио је да је то веома значајно, али да ће суштинско постигнуће бити добијање датума за почетак преговора, јер ће тек тада европски процес постати неповратан. Откуда сада та сумња, када је Србија већ отворила два поглавља 35 и 32, а половином године се очекује и отварање поглавља 23 и 24?

У саопштењу СДС-а са састанка Тадића и Крихбаума констатује се још да „стратешка оријентација Србије ка чланству у ЕУ мора прећи тачку без повратка” и додаје се да је „највећа опасност по европску будућност Србије то што су околности такве да је заокрет од европске политике још могућ, што се јасно види из изјава председника Николића и структуре Вучићеве коалиције за ове изборе, у којој има отворено антиевропских странака”.

Преговори са Србијом су, подсетимо, отворени у јануару 2014. године. Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Србије са ЕУ, рекла је тада: „Ово је тачка са које нема повратка, наша земља сада заиста опредељује своју будућност.”

Александар Сенић, председник парламентарног одбора за европске интеграције и посланик СДС у претходном сазиву, каже: „Иако смо отворили преговоре, због неспособности владе Александра Вучића и непосвећености европским интеграцијама, ти преговори могу безгранично да трају. А уколико тај процес буде безграничан, ако буде трајао годинама и деценијама, онда као и да се не одвија.”

У уверењу да се процес преговора неће завршити у жељеном року, Сенић указује и да је само за писање преговарачке позиције за поглавља 23 и 24 било потребно тачно две године.

На опаску да су ипак отворена два поглавља, он наводи да су Србија и Црна Гора 2012. године биле на истом нивоу процеса прикључивања ЕУ и да је од тада Црна Гора отворила 22 поглавља, а Србија само два. А поводом чињенице да Црна Гора нема Косово, а Србија има, он каже да је „у питању вештина преговарача” и да „можемо, ваљда да омогућимо медијске слободе, што није везано за Косово”.

Међутим, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, истиче да је Србија, у процедуралном смислу, с отварањем поглавља ушла у последњу фазу преговарачког процеса, те да се, како сада ствари стоје, не може очекивати да ће направити заокрет своје спољне политике у неком другом правцу.

Земља, иначе, у сваком тренутку може да одустане од прикључивања ЕУ. С тим у вези, подсетимо да је Исланд у марту прошле године, две године после доласка на власт коалиције евроскептичног десног центра, повукао своју кандидатуру за пријем у ЕУ, мада је био отворио 27 поглавља и чак 11 неформално затворио. 

Када је реч о мишљењу СДС-а да се процес преговора одуговлачи и да може да траје унедоглед, Јоксимовићева има у виду случај Турске, која је већ много година у том процесу.

Она указује и да се у вези са Турском зна да нема политичке воље да се њен процес оконча. „Међутим, када говоримо о земљама западног Балкана, засад постоји отворена политичка воља ЕУ да се процес проширења недвосмислено настави”, наглашава Јоксимовићева.

Кад је реч о самој Србији, у овом тренутку чланство у ЕУ је, према њеној оцени, стратешки спољнополитички циљ Србије и „док је такве политике, тај пут је отворен и неупитан”.

„ Према досадашњим анкетама и позицијама странака, може се рећи да ће тај проевропски курс бити обезбеђен и после предстојећих избора, без обзира на то како ће изгледати будуће коалиције, ако их уопште и буде. Засад не делује реално да ће неке антиевропске странке, које имају потенцијал да овога пута уђу у парламент, имати шансу и да уђу у владу”, наглашава наша саговорница.