Маркс и Вебер у Влади Србије

Суд који није осудио Насера Орића, Рамуша Харадинаја или Анту Готовину не би смео да осуди ни Радована Караџића. Али суд који није осудио ове људе морао је да осуди Караџића да би потврдио те ослобађајуће пресуде. То за „Политику” тврди лидер Покрета социјалиста и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Да ли нас је Хашки суд помирио, како пише у његовом мандату?

Напротив, удаљио нас је. Закључак Хашког трибунала је: на простору СФРЈ је био рат, у том рату је било много злочина. Злочине су чинили у врло малој мери Хрвати према муслиманима, муслимани нису чинили злочине ни према коме, а Срби су чинили огромне злочине према свима.

У Вучићевом говору у Варварину је истакнуто, а то је видно обрадовало Милорада Додика, да пресуда неће имати реперкусије по Републику Српску.

То није обрадовало само Додика, већ читав народ РС и Србије. Било је важно јасно исказати наш политички став да пресуда Хашког трибунала ни на који начин не утиче на РС. Није Хашки трибунал створио РС, па не може ни да је укине.

То је коначан став наше владе?

Апсолутно. РС ће бити сачувана. Дејтонски споразум је тај који је одредио постојање РС. Она је настала као потреба српског народа да се институционално заштити западно од Дрине. Да се Јасеновац више никада не понови.

Кад смо код тога, нешто сте утихнули са разменом увреда са хрватским министрима.

Нисам вређао ниједног хрватског министра. Поготово не први. Још чекам одговор Анте Готовине – да ли је усташа или није усташа.

На утакмици између Хрватске и Израела, којој је присуствовао премијер Орешковић, навијачи су узвикивали усташке поздраве. Имате ли утисак да су Хрвати пооштрили свој став према Србима од када су ушли у ЕУ? Како објашњавате тај парадокс?

Не видим да је то парадокс. Борис Тадић је рекао да смо ми за прса криви за рат. Не знам како је измерио та прса, али је тада рекао да ћемо ми одустати од захтева за решавање имовинског статуса, избегличких и пензионих права. Све то могли смо да поставимо као снажан аргумент, баш као што Хрватска сада нама поставља захтеве који су много мање утемељени и у суштини и у форми.

Ако се Србија понашала током мигрантске кризе као да је чланица ЕУ и ако видимо како су се према мигрантима понашале неке земље чланице ЕУ, кршећи основна људска права миграната, зато наша влада као један од стратешких циљева има улазак у ЕУ? Да ли држите шипак иза леђа када подржавате ту идеју?

Ја желим најбоље могуће односе са Хрватском. Али не можемо бити неми кад нам се затварају границе и објављује економски рат, кад се Срби у Хрватској осећају лоше и небезбедно и о томе известе прве људе Хрватске, а уместо заштите добију критику. Не можемо да будемо неми на некажњени успон неофашизма у Хрватској. Сматрам да је то од помоћи и самој Хрватској, лакше ће јој бити да се избори са усташтвом ако има помоћ Србије. Није ваљда да смо ту на различитим странама. Немогуће. То земља чланица ЕУ никако не би дозволила.

Да, али та иста ЕУ је примила Хрватску у чланство, док Србију и даље условљава.

Не мислим да је једино мерило наше успешности то како нас посматра ЕУ. И не мислим да је ЕУ једино чему се треба радовати и ка чему треба ићи. Ми се реформишемо, мењамо, напредујемо, боримо се због себе. Ако ЕУ то разуме, одлично, ако не, ми смо на добитку јер смо бољи и уређенији. Србија каква постаје, потребна је и ЕУ и Русији, а изнад свега грађанима Србије.

Како се осећате у шароликој коалицији коју предводи Вучић. Имаћете и еврофанатика, као што је Вук Драшковић, и једног евроскептика, као то је Ненад Поповић.

Али имамо и једно заједничко уверење. Да Србија мора да буде боља. Вучић је тај који је у стању да својим ауторитетом међу народом може то да носи.

Да ли је неко из владе коментарисао то што сте обишли гроб Слободана Милошевића? Да ли вам је Вучић нешто рекао?

Не, зашто би. Радим то одувек.

А Ивица Дачић?

Није ни он. Своја уверења не мењам. Ја сам био један од чланова организационог одбора за сахрану Милошевића.

Остајете ли још при ставу да Дачић није потребан влади, односно да није неопходан тас на ваги?

Није био, као што нисам био ни ја. СНС је имао апсолутну већину. То добро говори о Вучићу, који је у стању да разуме да му је потребан шири фронт, да би имао енергију у друштву за промене.

Како се осећате када гледате Борка Стефановића како ствара Левицу Србије, док ви с једне стране имате одличне контакте с премијером Грчке Ципрасом, а због односа с Вучићем остајете у десничарској влади, игноришући празан простор који могу заузети левичарске странке? Осећате ли се понекад депресивно због тога?

Борко Стефановић је био у партији која је спровела пљачкашку приватизацију.

Не питам вас то због Стефановића, него због вас.

Све мере у мом министарству биле су левичарске. Није било умањења социјалних давања. Кад је Ципрас дошао код мене у Београд, док је био у опозицији, објашњавао сам му зашто спроводимо фискалну консолидацију, зашто смањујемо плате и пензије. Био је скептичан. Говорио ми је – узимајте од најбогатијих, немојте од средње класе.

Значи, предлагао вам је да будете Робин Худ, који узима од богатих, а не Супер Хик, који узима од сиромашних?

Наравно да не, али је сумњао у мере штедње. Иако су смањење плата и пензија највише погодиле баш оне с највећим платама и пензијама. Објашњавао сам Ципрасу да је традиција српске левице заједнички рад. Нису радне акције настале тако што је неко смањивао радно време, него што га је продужавао.

Да ли бисте ви вратили радне акције?

Како да не. Радне акције су сјајна ствар. И постоји велика потреба за њима. Уосталом, ми доносимо закон о волонтирању.

Мислим на праве радне акције, као Титове. Не мислим на плетење.

Ни ја. Постоји константан притисак људи да се врате радне акције. Да ли се сећате Шапца и Обреновца? То су биле радне акције. И тада смо схватили да не треба да их се стидимо, него да будемо поносни на децу која су била тамо.

Да се вратимо Ципрасу.

На моју радост, он је постао премијер и смањио плате и пензије. Ја га питам – да ли си ме сада разумео? Он каже – сада те одлично разумем. Кад смо ми доносили Закон о раду, синдикати су се супротстављали да се регулише рад преко агенција за изнајмљивање радне снаге. Идеолошки смо се слагали и синдикати и ја. Читали смо Маркса. Не може рад да буде роба. Али, 50.000 људи је годину дана због нас остало без заштите. То сматрам највећом грешком током свог мандата. Зато што нисам, и без сагласности синдиката, јавности и кога год, унео у закон одредбе о раду на лизинг. Сад смо се коначно договорили са синдикатима и ја сам грешку исправио.

Ко онда побеђује у влади? Вебер, чији је следбеник Вучић, или Маркс?

Заједно побеђујемо. Министарство које водим је левичарско. Повезан је стаж за највећи број радника, прихватили смо да исплаћујемо отпремнине и за раднике из пропалих приватизација, што нико пре нас није ни помислио, задржали смо ниску инфлацију…

Да ли сте ви и остали министри свесни колико људи лоше живе?

Апсолутно. Кад је прошао дан у мом мандату да нисам био међу људима и да нисам решио бар један проблем? Често ме исмевају због тога. И зато што чистим снег и зато што чупам ротквице. Да не знате која је ова влада, мислили бисте да је влада неког левог комесара. Ја то не бих могао да радим без Вучића, а он није левичар. Али по деловању овог министарства и по разумевању које показује за социјалу, он води левичарску владу.

Ви сте изашли из ЈУЛ-а зато што су тада СПС и ЈУЛ ушли у коалицију с радикалима. Смејете ли се некад Вучић и ви том вашем потезу јер сте сада блиски сарадници?

СРС и њена идеологија тада су били мој проблем, а не Александар Вучић.

Да, али Вучић је тада био високи функционер радикала.

Мислим да је била грешка СПС-а и ЈУЛ-а и да није требало правити коалицију с радикалима. Као што није требало да у ЈУЛ тада уђу сви који су ушли да би партијска књижица постала чековна књижица. Али, понављам, ова влада ради левичарски. Највећа улагања у социјалну заштиту од 2000. године наовамо има ова влада. Мој десничарски премијер размишља као левичар.

Како прогнозирате резултате избора? Идете ли у кладионицу?

Не, не кладим се чак ни на себе.

Да ли су тачне тезе да се у сенци избора води борба општинских одбора ваше странке и СПС-а?

На терену се сусрећу наше идеје, па се сусрећу и људи. Ништа необично.

Мислите ли да ће геополитички односи бити кључни за политику нове владе, односно, односи између Русије и Запада.

Да, биће то највећи изазов.

Којем ћемо се царству приволети?

На нама је да се приволимо српском царству. Политика неутралности направила је од Србије поштовану земљу. Кад се водила мигрантска политика, врло се пажљиво слушало како се понаша Србија. То не би било могуће да смо сврстани на једну страну.

Да ли су у праву они који тврде да ви говорите оно што Вучић мисли, а не жели да изговори, јер је премијер. Тако да ви обављате заправо још две функције: као трбухозборац и као громобран Вучића.

Не, увек говорим оно што мислим. Што се тиче улоге громобрана, зашто не бих бранио председника своје владе? А кога ћу да браним? Шефа опозиције?