Јуче вишак, данас привредник

Програм за развој УН и Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије „Отпремнином до посла” спроводи се уз помоћ Националне службе за запошљавање. Стога се бројност полазника и њихова едукација најефикасније остварују преко 25 филијала НСЗ, слаже се директорка програма Љиљана Џувер. Ипак, мало је познато да програм има неколико праваца који нуде конкретне кораке у решавању горућег транзиционог питања – вишкова запослених.

Адвокат и правни саветник магистар Слободан Доклестић задужен је за спровођење концепта „Споредне делатности” или „Non-Core”, који решава питање поновног запослења читавих делова неких предузећа. Идеја је да се лица издвоје из матичног предузећа као група и да оснују потпуно ново предузеће. То ново предузеће бавиће се споредном делатношћу, не конкуренцијом матичној фирми, биће кооперант некадашњем заједничком великом систему. Матични систем ће снабдевати нову фирму услугама, производима и, најважније – новим пословима. Биће повезани уговором о дугорочној пословној сарадњи, да би новој фирми обезбедили почетни обим послова најмање за две-три године и да се она за то време оспособи за пословање независно од матичног предузећа, односно да постане успешан и конкурентан учесник на тржишту.

Има више видова организовања новог предузећа а најчешћи облик оснивања је привредно друштво са ограниченом одговорношћу. Споредне делатности су обично разне врсте услуга, израда нових производа, полупроизвода, превоз, утовар, одржавање и сви занатски послови, а које би једном врстом ексклузивности (добијања послова без тендера) биле везане за матичну фирму још дуги низ година.

Посебно је важна правна и саветодавна потпора људи из овог програма јер је и читава трансакција правно комплексна па је и супервизорски период од пола године неопходан. При оснивању новог предузећа у уговорима мора унапред да се прецизира шта радници уносе у новонасталу фирму, а шта матично предузеће. Често се дешава и да базична фирма унесе у ново предузеће основна средства, просторије за рад, алат, опрему или, рецимо, транспортна средства (камионе, аутобусе, путничке аутомобиле) и то даје као помоћ и потпору новој фирми, али чешће као мањински удео од 10 до 30 одсто па некад и више јер мисли да таква фирма има добру будућност на тржишту.

Једна од најбитнијих ставки у уговорима између радника оснивача и улагача, уколико улажу своју отпремнину или друга средства код оснивања новог предузећа, јесте да дефинишу и схвате остваривање двоструких права – радничких, али сада и власничких. На успешност нове фирме утичу не само квалитетом рада већ улагањем финансијских средстава постају одговорни за пословање на тржишту и добијање нових уносних послова. По извршењу свих обавеза, куповине опреме и нових технологија, унапређивања фирме, добијају дивиденде, односно вишкове зараде новог предузећа, који могу бити далеко већи, уз редовне плате, него што би остваривали у матичном предузећу.

– Могућности овог концепта су велике јер бивши учесници процеса производње постају и друштвено одговорни чиниоци привреде, обезбеђују паметним пословањем вишак вредности и бољи живот за себе и породице, али и за читаву заједницу – додала је на крају директорка програма Љиљана Џувер.