Одлагање не помаже

У нашој средини губитак једног или више зуба је веома распрострањена појава не само у средњем и старијем животном добу, већ и код младих између 20. и 30. године. Већина нашег становништва сматра да се старењем неминовно губе и да је то нормална појава. У Шведској, међутим, захваљујући превентивним мерама и доброј едукацији, највећи број особа и у дубокој старости има своје зубе. Према једном истраживању, у тој скандинавској земљи један стоматолог протетичар годишње уради само десетак тоталних протеза и то већином код дошљака, а код нас стручњак за протетику изради исто толико, али за месец дана. Склони смо да зубе занемарујемо све док их не изгубимо и тек тада постајемо свесни њихове важности.

Истраживања која су спроведена у нашој земљи указују да су за губитак зуба првенствено одговорни пацијенти, а затим и стоматолози који их лече, каже проф. др сци стом. Александар Тодоровић, управник Клинике за стоматологију на београдском Стоматолошком факултету. Стоматолози би по мишљењу нашег саговорника требало да се више ангажују на спречавању оболевања зуба и истицању значаја њиховог здравља, а тек потом на лечењу. Здравствена необавештеност родитеља и недостатак бриге разлог је што и деца често имају каријес и што прерано губе зубе.

– Према истраживању нашег Стоматолошког факултета у срединама где су спровођене превентивне мере смањена је безубост. Међутим, из свакодневне праксе може да се закључи да се здравље зуба погоршало и да би требало поновити истраживање да би се планирале превентивне мере, али и број стручњака који би се тиме бавили.

Жвакање је отежано

Најчешћи узрок губитка зуба код нас је касни одлазак лекару. Пре тога дуго се толеришу бол, оток, инфекције и гнојења. Када га болест толико разори да не може више ни да се излечи нити употреби за надоградњу, једино решење је вађење. После ове интервенције и престанком бола за многе пацијенте брига о зубима се завршава, али се процеси њиховог губитка на томе не заустављају.

– Ако се не надокнади први изгубљен зуб, нарушавају се функције суседних које утичу на гутање, говор, мишиће, виличне зглобове и изглед лица. То се догађа због тога што се суседни зуби померају у празан простор и што се током жвакања губе контакти са зубима из супротне вилице. У том односу постепено се нарушава темељ „куће” и ремети усаглашеност функција свих зуба. Промене у распореду могу да настану већ за месец дана, али су најчешће споре и трају четири до пет година. Резултат је исти: губитак једног зуба је почетак губитка других.

Померање из лежишта може да се заустави, а тиме и последице, ако се правовремено уради надоградња недостајућег. Последњих година и код нас је могуће после вађења зуба одмах уградити вештачки корен (имплантат) на који се поставља круница. Имплантат може да носи и мостове, а у безубим устима држе протезу.

– Једна од најтежих надокнада за пацијента је тотална протеза за доњу вилицу, јер има мали ослонац, па и кад је најбоље урађена, није довољно добра. Постављањем два до четири имплантата постаје стабилна и угодна за коришчење. Страх од постављања имплантата је неоправдан, без обзира да ли се ставља одмах после вађења зуба или касније, будући да је процедура безболна, једноставна и брза, а пацијент већ сутрадан може да се врати на посао. Међутим, свака надокнада има биолошку и финансијску цену. Имплантати су скупљи од постављања мостова, али су биолошки исплатљивији, будући да се околни здрави зуби чувају од брушења, а тиме и од оштећења које утиче на њихову трајност.

Разликују се по квалитету

(/slika2)Када изгубљени зуб није могуће заменити имплантатом, надокнада може да се уради постављањем моста или протезом, наводи наш саговорник. На њихов квалитет и цену утиче и начин израде. Мостови, крунице или протезе могу да се раде ручно или уз помоћ апарата који су компјутерски вођени. Који поступак ће бити примењен зависи од стања вилице и захтева лечења. Постоји цела палета по квалитету различитог материјала од којих се израђују надокнаде. Пацијент, будући да се протетички радови плаћају сопственим средствима, може да тражи да му се уз рачун изда и списак врста и назив материјала као и процедура које се примењују.

– Од свих протетичких радова израда протеза се најмање мењала, оне су и најефтиније, али се разликују по квалитету и материјалу који се уграђују. Израђују се од акрилата и тврде су, будући да до сада нису пронађени одговарајући квалитетни меки материјали. Тачно је да поједини стоматолози израђују тоталне протезе и од других материјала, али они нису одговарајуће решење. Ти материјали су заправо намењени изради парцијалних протеза за краткотрајно ношење и то само за поједине делове вилица. Када се користе неодговарајуће, убрзавају губитак виличне кости.

Свака надокнада има свој век трајања, упозорава др Тодоровић. Тоталне протезе се мењају на четири до пет година, а парцијалне са металном базом могу да трају и нешто дуже. По препоруци стоматолога перу се четкицама и калодонтом, а додатна средстава за њихово одржавање и чишћење су и посебне таблете које се набављају у апотеци. Током ноћи пожељно би било извадити протезу да би се зубна ткива одморила, али није неопходно. Неки је непрекидно носе, а поједини скривају толико успешно да ни брачни партнер не зна да их имају.

Крунице се замењују само ако су оштећене или ако су из неког разлога оболели зуби који их носе. Уз свакодневно одржавање добре и правилне хигијене могу да послуже 15 до 20 година. Контролне прегледе за све зубне надокнаде треба обављати код лекара два до три пута годишње. Правовременим откривањем оштећења или ситних напрснућа и њиховим поправљањем продужава се трајање зубних надокнада.

Недостатак новца није прави изговор за одлагање надокнаде изубљеног зуба, наглашава проф. др Тодоровић. На Стоматолошком факултету уз минималне новчане издатке сваки пацијент може да добије парцијалну или тоталну протезу. Осим њих, могу да се израде и скупље протетичке надокнаде, чак од најквалитетнијих материјала и уз примену најсавременијих технологија. Сва протетичка решења доносе се тимски у консултацији стоматолога различитих специјализација, да би се дошло до оптималних решења за читав систем функција зуба и да би надокнаде биле пријатне за ношење.

-----------------------------------------------------------

Последице губитка

Пре вађења сваки оболели зуб се лечи да би се сачувао корен на који се поставља круница. Ако се занемари надокнада зуба, мења се изглед усне и функције мишића лица, а тиме и његов израз. Свако претерано ангажовање мишића ремети функције виличног зглоба. Нарочито је важно да се надокнаде очњаци и бочни зуби, јер се губи висина загрижаја, брада и нос се приближавају, стварају се и боре, а лице добија птичји изглед.

Недостатак једног или више зуба утиче и на изговарање гласова (шушкав говор), а при бржем изговарању речи капљице пљувачке се распршују у околину. Осим тога, недостатком зуба силе жвакања се неправилно распоређују, поједини зуби трпе веће оптерећења и њихова потпорна ткива брже пропадају. Такви зуби се расклате и у крајњој фази троши се и вилична кост, па се и надокнаде теже постављају.