Руси пре свих знали да је мелдонијум „сумњив”

Руски председник Владимир Путин је недавно оштро критиковао водеће људе у спорту те земље што нису на време упозорили своје спортисте, тренере и лекаре да је мелдонијум од 1. јануара на забрањеној листи Светске анти-допинг агенције (ВАДА). Водећи светски медији су пренели његову изјаву, али не и то да су Руси имали више него довољно важних информација да много боље реагују и тако сачувају образ своје најбоље тенисерке Марије Шарапове.

– Ми смо објавили рад у Скандинавском часопису спортске медицине још 2006. године и споменули мелдонијум као супстанцу коју узимају спортисти, иако је то лек за лечење срчане слабости. Мелдонијум је додат на мониторинг листу 2014, а сигурно има три године од када су светски стручњаци о допингу почели да причају више о њему. Интересантно је да је на Европским играма у Бакуу 2015. пронађен у 66 узорака – говори за „Политику” др Ненад Дикић, председник Одбора за допинг контролу Анти-допинг агенције Србије (АДАС), који нас је упутио на једну занимљиву студију о мелдонијуму, коју је група стручњака објавила у „British Journal of Sports Medicine” (БЈСМ).

Због тога што је годинама био „сумњив”, мелдонијум је посебно анализиран на Првим европским играма у Буакуу прошлог лета, кад још није био забрањен. А пошто је дуго био на Вадиној мониторинг листи – због повећаног присуства у тестовима урина и криви спортиста – Све спортске асоцијације су могле да претпоставе да с њим мора опрезно да се „поступа”. Тако је Вада за догађај у Азербејџану овластила две акредитоване лабораторије да анализирају резултате крви и урина, а једна од њих је била из Москве (друга из Аустрије). То значи да су управо Руси пре свих знали да се ближи дан када ће мелдонијум доспети на забрањену листу. Њихова лабораторија доставила је Вади резултате 450 тестова урина од којих је 48 имало мелдонијум. Највише је било случајева у кајаку (15) и рвању (11).

Откако је Марија Шарапова „пала” на мелдонијуму, многи спортисти су почели детаљније да прате мониторинг листу на којој се налазе супстанце (лекови) које би већ од наредне године могле да буду забрањене. Адас, чији кадрови су веома цењени у светским круговима, одмах је на свом сајту објавила Вадину листу потенцијалних допинг средстава, са упозорењима где све могу да се „крију” забрањене супстанце.

–То су супстанце које се анализирају у акредитованим лабораторијима и прате са идејом да ако се закључи да се злоупотребљавају буду једног дана стављене на листу. То је била ситуација с мелдонијумом, кога су спортисти злоупотребљавали, узимали га у великом проценту, а у питању је био лек који се добија искључиво на рецепт и то само у неким земљама. Све забрањене супстанце подељене су у две групе: оне које су забрањене на такмичењу и ван такмичења; и оне које су забрањене на такмичењу – говори даље Ненад Дикић.

Док траје истрага у вези допинг случаја Марије Шарапове, коју је Вада суспендовала пре две недеље, све живо занима каква казна је чека. Максимална је четири године ван тениса, мада њен правни тим очекује да ће то бити мање од 12 месеци, јер се уздају у олакшавајуће околности. Међутим, питање је шта би могло да иде на руку Шараповој која се правда да јој је стицајем околности промакао мејл од 22. децембра у којем је било Вадино обавештење о стављању мелдонијума на забрањену листу.

Тестови из Бакуа недвосмислено указују на то да су многи спортисти злоупотребљавали мелдонијум. Пронађен је у узорцима 13 освајача медаља на том такмичењу, у 15 спортова од 21. Користило га је укупно 66 од 762 учесника (8,7 %). Доказано је да повећава способности спортиста као и да скраћује период опоравка после физичких активности. Регистрован је и преписује се у само десет земаља а то су Летонија, Русија, Украјина, Грузија, Казахстан, Азербејџан, Белорусија, Узбекистан, Молдавија и Киргистан.

Дикић је недавно, у разговору с водећим људима Руске анти-допинг агенције (РУСАДА), истакао и то да је „у данашње доба спортска свита (сви који су у служби једног аса) саставни део успеха сваког спортисте”:

– Најбољи пример за то је Новак Ђоковић. Руководиоцима Русаде рекао сам и то да би свака анти-допинг агенција требало да буде добра исто колико и њени спортисти, па да ми је самим тим несхватљиво да иза супериорности руских спортиста нема доброг стручног тима, добре анти-допинг агенције и лабораторије.