Ђоковић за апсолутне рекорде, Гофан за личне

Као што је и могло да се очекује, четвртфинале Мајамија је за Новака Ђоковића било мање интересантно од осмине финала против Доминика Тима и сутрашњег полуфинала са Давидом Гофаном. Јер, меч против Томаша Бердиха је био нека врста рутине, на путу до десете узастопне победе у сусретима са Чехом и укупно чак 23. у 25 дуела: 6:3, 6:3.

Нестанак остале четворице од пет најбољих на свету, изменио је задатке петоструког шампиона у завршници Мајамија. Нема Марија, Федерера, Вавринке ни Надала, али су њихово одсуство искористили млађи претенденти да коначно ступе на велику сцену и они могу да уђу у дуеле са најбољим на свету са далеко мање оптерећења.

Јер, једно је осећање изгубити 20 и више мечева од играча у врхунској форми, а друго када је број пораза пет или мањи, а после четвртфинала, Ђоковић има застрашујућ резултат са првих десет: 20 победа и само један пораз у последњим мечевима, а укупно чак 162:74...

Зато је и оптерећење Давида Гофана у сутрашњем полуфиналу мање. Белгијанац је три и по године млађи, играо је само три пута са најбољим на свету, и – мада је сва три меча изгубио – не предаје се унапред, као Бердих.

Најважнији је актуелни моменат у Гофановој каријери: он је посрнућа фаворита у Индијан Велсу и Мајамију искористио за прво мастерс полуфинале у каријери, а одмах затим и друго, иако пре тога целу годину није могао да понови најбољи резултат на том нивоу: четвртфинале Рима.

Гофан је – насупрот свим боље рангиранима – на узлазној линији, чак и у дуелима са Ђоковићем, пошто је први пут у Синсинатију 2015. успео да му узме сет: 6:4, 2:6, 6:3.

Он напада личне рекорде и на АТП листи, где је тренутно на 13. месту, а теоретски би могао да уђе и у десет, тријумфом у Мајамију. До полуфинала је стигао потпуним преокретом против Француза Жила Симона: 3:6, 6:2, 6:1. Свега тога је врло добро светстан и Ђоковић:

– Имам дан да се одморим и спремим. Он је пун самопоуздања, игра најбоље у последњих 15 месеци, али и ја сам на свом врхунцу – ако будем играо као до сада, имам добре изгледе. Осећам се боље него пре годину дана у истом периоду сезоне, што ме чини врло задовољним.

Тенисер који већ готово пуне две године апсолутно доминира светом, убацује у вишу брзину у завршници сваког турнира. То је и сам потврдио, као и да масажа леђа у 100 минута дугом мечу са Бердихом не треба да брине:

– Од првог до последњег поена, ово је био мој најбољи меч на турниру и дошао је у право време. Леђа су у реду – проверићу са физиотерапеутом, али мислим да нема разлога за бригу. У питању је био ветар, тешкоће са избацивањем лоптице при сервису. Тешко смо и он и ја проналазили ритам због незгодних услова, вероватно је то изазвало грч у средњем делу леђа. Није то ништа значајно, масажа је помогла.

Ђоковић сутра игра своје шесто узастопно полуфинале у Мајамију и бори се за рекордну шесту титулу, којом би постао апсолутно најбољи на турнирима мастерс категорије, на листи где тренутно, са 27 титула, дели прво места са Надалом. То, међутим, није његов приоритет ове године, па би се могло рећи да Давид Гофан има најмање једнаку мотивацију у свом првом полуфиналу Мајамија, у борби за прво финале на једном мастерс турниру... За њега је тај лични рекорд још значајнији него за Ђоковића апсолутни, али је му је и пут дотле неупоредиво тежи...

У борби за други полуфинални пар играли су: Нишикори – Монфис (синоћ) и Раонић – Кириос (јутрос).