Боже сачувај и саклони!

У мору претерано лаке забаве (читај примитивизма) и логореичности на политичке теме које нас запљускују са малог екрана, издваја се између оно неколико добрих у дневним терминима и – емисија Тање Војтеховски „Живот прича”.

Ова искусна новинарка латила се тешких, контроверзних тема за које се користи фраза да „никога не остављају равнодушним”. Пардон, остављају равнодушним само оне који су се или неделањем свог посла, на прави начин, огрешили о те људе чије животне приче сазнајемо, или су их директно произвели!

Прва емисија отворила је тему вршњачког насиља. Драган и Бојана Николић из Ниша смогли су снаге да испричају личну трагедију. Њихов син Алекса убио се после вишемесечне тортуре школских другова.

Последица: школа кажњена са 500.000 динара. Порука емисије је да закон мора да се мења, да се утврди одговорност када се деси вршњачко насиље, а ових дана Србија је све ближа Алексином закону који би то регулисао и санкционисао.

Војтеховски је разговарала са мајкама Сребренице, човеком који је преживео мучења у муслиманском логору, мајором Хеленом, оцем четворо деце и некадашњим официром који је после бројних операција добио тело у којем се добро осећа – тело жене.

Ђакон Бојан Јовановић, односно отац Серафим, испричао је потресну исповест о својим искуствима са владиком Качавендом. о својој тузи и недоумицама говорио је отац покојног младића Луке Јовановића којег је мистериозни кантримен усмртио на Бранковом мосту.

Гледаоце је потресла прича о рехабилитационом Центру „Раскршће” из Новог Сада, судбина Славице Бузмаровић која, по повратку из продавнице, у стану није затекла своје троје деце, које је њихов отац одвео у његову родну Турску, а пре два дана смо чули и драматичну причу Љиљане Хрватин.

Велико интересовање изазвале су и две емисије о погибији двојице гардиста у Топчидеру… Све ове сторије одликује темељна новинарска и храброст „јунака” тих животних драма да пред камерама испричају своју муку, али и искуство и вештина Тање Војтеховски да све време држи конце у својим рукама и да, без трептаја ока, истрпи увреде жучних саговорника на тему „шта је било после”.

Што се гледалаца тиче, они сигурно после сваке емисије у себи изговоре наслов једне од емисија – „Боже сачувај и саклони!”.

Прошлог петка Тања Војтеховски је била изврстан гост у „Вече са Иваном Ивановићем” и показала страну коју гледаоци не познају: да је интересантна, духовита, брзомислећа, да уме да се нашали на свој рачун, али су сазнали и да је после емисија примала претеће поруке.

Открила је да поштује кафански бонтон, објаснила је која се Џејева песма наручуј од тамбураша тек пред зору, и да у дерту баца све чаше само у један ћошак и да се добре теме не траже по интернету, него у кафани са коцкастим столњацима и лименим пепељарама.

Без самољубља, подсетила је гледаоце на своје новинарске почетке и животне приче снимане деведесетих на ТВ Војводина. Ни водитељ, а ни гошћа нису помињали њене године рада на Пинку. Вероватно, с разлогом.

У сваком случају, за одличну емисију није увек потребан ексклузиван гост, већ онај који има шта да исприча.