Форма идеале

Старогрчка мисао ,,Све што је људско није ми страно" доживљава промену кључног атрибута у ,,нељудско". Постојање се измеће у симулакрум, како рече Бодријар, а наш народ је то поједноставио у – кобајаги. Док тамо неки краљ, ни мртав неће да испусти власт, народу се нуде шарене лаже. И свет се окреће! Показало се да је рецепт оне краљице, упамћене по надасве ,,интелигентном" решењу проблема глади: ,,Па, ако немају хлеба, дајте им колаче!", примењив и дан-данас. Свет опстајава. Да ли и постоји? Један од доминантних ликова у поеми ,,Пуста земља" енглеског песника Т. С. Елиота – врачара – савршена је замена за стварност у оквиру те велике преваре живљења у нестварном.

Срби се у целој овој причи могу оптужити за глобални плагијат, али им се никако не сме оспорити оригиналност. Када су обмане у питању, наша креативност има да се поштује! Није то ствар културе (више него очигледно) угледања на свет, идеалисања о напретку и томе слично, већ нечега што је на овом тлу много важније – сналажења у животу. За већину је тај живот голи опстанак, а за довитљиву мањину (,,краљеве") удобно живљење на којем завиде и кувајтски шеици.

Како неки ми то постижемо? Врло цивилизовано, кад се боље размисли. Допуштамо две опције – такозвани ,,крајњи случај" (метак у чело, заливање цементом, кашикара, читав рат ако треба) и онај мање болан, познат као продавање магле. Добар смо ми народ, шта год о нама трабуњали страни медији – милије нам је да преваримо него да таманимо. Такође, радије ћемо да покрадемо сами себе него да се мучимо са иностраним зачкољицама. Туђе нећемо, осим када баш морамо, а своје рабимо до последњег сународника!

Само је наш тај асфалт који се, тек нанесен, претвара у спонтани перформанс пукотина, рупа и рупчага! Нигде на свету не постоје нове зграде са таквим напуклинама дуж целе фасаде! Док се наивни нови свет још замајава са архитектама и инжењерима, код нас цео посао зачас обаве инвеститори. И док кварне земље мажу очи људима некаквим социјалним програмима, ми смо свој народ усрећили ,,светим тројством" – дали смо му игре на срећу, гатаре и невероватне банкарске кредите у ,,Дафина стилу".

Тачно је да просечан Србин од своје плате не може да се прехрани, али зато може, ако има среће, за само гајбу пива, газираних напитака или, пак, неколико маргарина да добије: стан у Београду, ауди, скутер и много утешних награда у виду телевизора, музичких уређаја и мајицa за оне који су баш баксузи. ,,Ви сте једна срећна особа, само то треба да откријете!" – поручује ансамбл телевизијских пророчица, нумеролога, астролога... Tако наш народ свако мало гребе ли гребе, уплаћује лото не жалећи време стајања у дугачким редовима (у спорту надмашујемо и сами себе) налива се пивом и скупља затвараче, трпа у уста које год треба грицкалице из кесица које могу донети летовање у Египту, купује регале како би уз њих, ако има срећу, добио још један исти такав регал.

У оваквом концепту продавања магле нема губитника, а то је, кажу психолози, највећи добитак. Све и да нисте освојили мерцедес, мобилни телефон или викенд у Врњачкој Бањи за две особе, прошло вам је време а да то нисте ни приметили. Поетичније – оно је убијено. Успут сте се пријатно ошамућивали алкохолом пребогатим витамином Бе, најели сте се сладоледа за три живота, одећа вам блиста од свих могућих детерџената које сте брже-боље трошили због наградних купона, а пробали сте и зобене пахуљице. Па шта, то је здраво. Нешто сте и прочитали (коначно!) како бисте уз књигу добили руж за усне или магичну крему за лице која заувек отклања боре.

Човеку се дешава да га покраду, те он клоне. Сам је крив! Прво због тога што се хвали некаквим дубоким коренима на овом поднебљу, а нема кондицију за лоповлук. Значи, и он је преварант. А друго, када је узимао тај бајколики кредит због којег сада гута седативе и залива их реченим витаминским алкохолним пићем, знао је да не постоји ,,форма идеале". Коцкао се, није имао среће, и шта сад хоће?

Но, наш човек није препуштен сам себи, за разлику од отуђеног, усамљеног становника Запада. Какво год зло да га је задесило, пред њим се пружа ноћ, а у њој, на бар десет телевизијских канала смеше му се пророчице, научнице којима звезде и бројеви увек саопштавају нешто добро, или еротске уметнице са свршеном академијом или не – ко на то овде још обраћа пажњу. Уосталом, битно је дочекати јутро. Нови дан свакако доноси срећу. У Србији тешко да има дана без неке ,,ијаде" – од сланине, ролера, лубеница, бицикла, рибљег или ,,конкретнијег" гулаша. Докле год је Гуче и целогодишње припреме за тај културни догађај, ова земља неће опустети.