Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли добре дијете

Има ли добре дијете
Терапија гојазности мора да се спроводи под надзором лекара (Фото Касандра)

Више од половине одраслог становништва Србије има проблем са прекомерном ухрањеношћу, при чему се 36,7 одсто одраслих налази у такозваном предгојазном стању, а око 17 одсто људи је гојазно, саопштено је на недавно одржаном стручном састанку "Улога фармацеута у ефикасној и безбедној терапији гојазности". На скупу, који је одржан у Ботаничкој башти "Јевремовац", наглашено је да је гојазност обољење које се карактерише увећањем масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација.

– Многобројни подаци студија спроведених у току последњих неколико година показују да савремени услови живота условљавају да је енергетски унос далеко изнад стварно потребног, а да, с друге стране, постоји нижи ниво физичке активности. Фактори који томе доприносе подразумевају све већу примену тековина савремене технологије као што је коришћење компјутера, моторних возила, лифтова, потом смањење физичке активности у школама и на послу – истакла је проф. др Јагода Јорга.

Лечење гојазности мора се спроводити под надзором лекара, али уз велику подршку свих чланова породице. Основу лечења гојазности чини дијетски режим исхране прилагођен сваком болеснику понаособ, повећана физичка активност, промена стила живота уз могућу примену медикамената.

– Једини регистровани лек за терапију гојазности у Србији је "орлистат". Поштујући принципе медицине базиране на доказима, јасно је утврђено да његовом применом долази до редукције прекомерне телесне масе што је праћено низом повољних ефеката. Пре свега, долази до побољшања липидног и липопротеинског статуса, гликорегулације, као и повољних ефеката на ниво крвног притиска – сматра др Јорга.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.