Учио сам историју Балкана

Један од најцењенијих британских музичара Френк Тарнер, кога медији називају „најопакијим рокером на акустичној гитари”, представиће се премијерно нашој публици 12. априла. Кантаутор и гитариста из Хемпшира наступиће у Депоу у Београду са бендом „The Sleeping Souls” у оквиру турнеје на којој промовише прошлогодишњи албум „Positive Songs for Negative People”.

Комбинација фолка и попа, и интимне песме о животу, смрти, љубави, пороцима, које је донео на шест студијских албума, очарале су критику и публику, али бина је његово омиљено место. Током протеклих година одржао је скоро 2.000 концерата, и зато у разговору за „Политику” Френк Тарнер каже да је веома узбуђен што долази у Србију.

– Обожавам да упознајем нова места и људе, покушавајући да свет сагледам из њихове перспективе. Учио сам историју Балкана на универзитету, и зато много тога желим ту да видим и научим. Али, најважнија ствар је да одсвирам „убиствени” рокенрол шоу – истиче Тарнер наводећи да је поносан на последњи албум „Positive Songs for Negative People”:

– Рекао сам први пут ствари које желим да кажем на начин на који хоћу – признаје Тарнер, који је недавно објавио и-пи „Mittens”, са четири нове песме, који је од почетка марта дигитално доступан и у Србији.

Пре неколико година подигао је „олују” својим политичким ставовима (Социјализам је ретардиран; ја сам десничар; Дејвид Камерон је чудовиште), и добијао је готово стотину претњи смрћу сваког дана:

– Било је то веома тешко време за мене, јер сам осећао да ме сви погрешно разумеју. Не мислим да сви на свету треба да уживају у мојој музици, или мојим ставовима, али неки људи су намерно тражили разлог за мржњу. Веома сам поносан на чињеницу да нисам устукнуо. И више нисам рад да причам о политици, делом и због лоших искустава из прошлости. Уосталом, музичари немају неки специјалан увид у свет, јер живимо у „уврнутом мехуру”, па мање знамо о ономе што се заиста дешава. Али, мислим да је наступило застрашујуће време за све у Европи, а и шире.

Пре десет година наступао је пред педесетак људи, а данас широм света свира пред хиљадама и хиљадама обожавалаца у распродатим аренама. Досањан сан?

– Апсолутно. Још увек сам убеђен да је у питању нека космичка грешка, и да је све ово требало да се деси неком другом. И зато се трудим да будем свестан тога колико сам имао среће, али и да уживам.

Током силних концертних авантура почео је да пише, а резултат су мемоари са друма „The Road Beneath My Feet”. Објављено прошле године, Тарнерово дело нашло се на листи најпродаванијих књига.

– Писати књигу много је теже него што сам испрва мислио, али уживао сам пишући и путујући. Друм је једино место где се заиста добро осећам, ту као да знам шта радим. То ми је дом.

На „Твитер” налогу себе описује као иритантног лика који свира гитару у ћошку на забави која је управо постала занимљива…

– (смех) То је шала, јер када сам био клинац, увек сам био неки шупак на забави са акустичном гитаром, најчешће изводећи песме „Оејзиса”...

Када се усуди да прича о приватном животу, неретко изјави како би даме требало да заобилазе музичаре, зато што су „као куга”…

– Још једна шала, али није лако забављати се са музичарима. Живимо у уврнутом свету, никад нисмо код куће, и доста чудне пажње је усмерено на нас. Али, то је изводљиво и ево, сад сам срећан…