Чекајући „правог човека”

Најаве тзв. опозиције да ће 27. априла одржати „своју” Скупштину Партизана, из Хумске су, посредством емисије клупске телевизије, окарактерисали као план који је у вези са изборима у држави три дана раније.

Предизборни период у Партизану, уочи Скупштине у уторак на којој би требало да буде изабран нови председник „црно-белих”, и јесте у знаку политичке димензије, која је у више наврата истакнута оптужбама актуелног руководства на рачун Новака Недића, генералног секретара Владе Србије, некадашњег члана Управног одбора клуба.

Означеном за предводника супростављене групације, која је и „спроводила хајку против Партизана”, Недићу је приписано и да недостојна дела не чини само према клубу, него и према држави „коју често, олако и беспризорно настоји да подупре у своје ситносопственичке интересе”.

Он није желео да коментарише збивања у Партизану јер, како је рекао, од 2014. нема никакву функцију у клубу. То образложење мало значи ако се зна да је, на пример, летос, последњег дана прелазног рока, усред ноћи био уз чланове Управног одбора у клупским просторијама.

Како је забележила фотографија која је објављена на клупском сајту 39 минута иза поноћи 1. септембра, седео је у челу стола. А потпис за слику је гласио „Партизанови руководиоци минут после истека бурног прелазног рока”...

Том приликом поред Недића седео је председник Надзорног одбора Партизана Владимир Вулетић, који је недавно саопштио како је генерални директор Милош Вазура управо рекао члановима Надзорног одбора да је Новак Недић летос дао налог да се на месту финансијског директора запосли Татјана Ракас, која је прошлог месеца обелоданила клупске пословне тајне.

У исто време, професор Правног факултета Вулетић је најавио да ће се испитати да ли је и колико било утицаја ван клуба...

Чувари клупског Статута из Надзорног одбора се „нису сетили” да изнесу мишљење да ли би генерални директор Вазура требало да сноси последице због тога што је, по сопственом признању, извршио налог за запошљавање који је дошао ван клупских институција.

Мало је вероватно да ће предстојећа Скупштина бити судбоносна за Партизан. За почетак, било би добро да разјасни у каквом је стању клуб. На пример, да ли ће бити „стављен катанац” ако Андрија Живковић не продужи уговор, како се тврдило пре два месеца, или је клуб стабилан, као што је Вазура поручио прошлог, после буке око његових примања.

Тешко да су 2,5 милиона евра пенала менаџерској агенцији због останка Живковића, одједном постали мачји кашаљ, после продаје Умаруа, за 1,2 милиона, која се најављивала још од децембра.

У сваком случају, кампања оних који јавно захтевају одлазак чланова Радне групе која води клуб од оставке Управног одбора, изгледа како би садашње руководство могло да пожели.

Опозиција је слала анониман захтев за одржавање Скупштине, као њен гласноговорник се експонира некадашњи председник Драган Ђурић чија управа је оставила пустош на коју данашњи челници могу да се позивају, промене тражи и Војислав Недић који је до недавно био потпредседник и сноси много већу одговорност за стање у клубу него актуелни руководилац и кандидат ове управе Иван Ћурковић који је ту три и по месеца итд.

Mеђу свим именима која се помињу у очекивању избора председника, нема оних која већ нису била део Партизанове кадровске вртешке. У том смислу, по свему судећи, велико је питање да ли навијачи, којих је на стадиону углавном толико да би с њима и кошаркашка дворана „Александар Николић” изгледала празна, могу да се надају скорим много бољим данима.

„Прави човек” на месту председника би можда могао да се препозна као такав ако, рецимо, предузме кораке ка знатном смањивању клупског платног фонда који на месечном нивоу износи 500.000 евра.

Чињеница да ни више од 12 милиона евра прилива ове сезоне, од учешћа у европском такмичењу и продаје играча (укључујући проценте од трансфера Митровића), није донело веће смањење дуга од предочених 2,5 милиона, отвара питање шта ће бити већ на јесен ако „црно-бели” не стигну до Лиге Европе.

Док су у Партизану недавно страховали да ће се више од 200 породица наћи на улици, загребачки Динамо је, према подацима из његовог финансијског извештаја, на крају 2013. имао - 74 запослена.

Хрватски шампион је лидер на простору бивше СФРЈ и по резултатима (82. на Уефиној листи са далеко бољим коефицијентом од 111. Партизана) и по заради од продаје играча - у последњих десет година десет највећих трансфера играча из Динама у збиру је износило 97, а из Партизана 62,5 милиона евра.