Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачки бунт против РТВ претплате

Због неплаћања месечне надокнаде од 17,50 евра за немачки јавни радиодифузни сервис, Зиглинде Баумерт провела два месеца у затвору
Зграда ЗДФ-а у Мајнцу (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Четрдесетшестогодишња Зиглинде Баумерт остаће упамћена у Немачкој као прва особа која је због неплаћене претплате за радио и телевизију завршила у затвору.

Ова становница градића Гајзе у централнонемачкој покрајини Тирингији провела је 61 дан у затвору, јер од 2013. не плаћа обавезну месечну РТВ претплату од 17,50 евра, а при томе није желела да сарађује са судским извршитељем и двојицом полицајаца, који су покушали да изврше принудну наплату дуговања.

Како је рекла за берлински конзервативни дневни лист „Велт”, они су је одвели у затвор јер није желела да потпише изјаву о томе шта је све њена имовина.

„Са мојим потписом ја бих потврдила легалност тог обавезног намета. Ја не желим то да урадим”, рекла је Баумертова, која је одведена у полицијску станицу а потом у затвор у граду Хемниц у покрајини Саксонији.

У затвору би она вероватно провела максималних шест месеци да „Велт” ових дана није објавио причу о њој, после чега је регионални радиодифузни  сервис МДР повукао претходно поднет захтев за принудну наплату.

Међутим, ни у затвору она није изгубила уверење да с правом није плаћала месечну претплату, која се у Немачкој од 1. јануара 2013. плаћа, не као дотад по броју радио и ТВ пријемника, већ је свако домаћинство обавезно да плаћа основну ТВ претплату без обзира на то да ли има апарат.

Из основне претплата финансира се рад првог и другог канала немачког јавног сервиса АРД и ЗДФ, као и Немачког радија.

Они су, према оцени Баумертове али и многих других противника обавезне претплате, исувише добро плаћени и тај износ превазилази оквире трошкова „основне услуге” која је грађанима као обавеза наметнута законом. Према писању угледног недељника „Цајт”, немачки јавни сервис је од претплате у 2014. инкасирао око 8,3 милијарде евра.

„Осећам се понижено, јер је донета одлука да се од мене нешто узима, а ја не могу да утичем на то на шта иде мој новац. На пример, ја опште не разумем фудбал. И када прочитам да један минут ’Спортских вести’ кошта 40.000 евра онда се питам зашто ја морам да уложим иједан цент у тако нешто”, објашњава Баумертова, која је у затвору могла бесплатно да гледа ТВ и слуша радио.

После пуштања из затвора, уколико настави да не плаћа претплату, она би, према прописима, тек за две године могла поново да заврши иза решетака. Како каже, колеге затвореници јој „скидају капу” за оно што је урадила, иако не могу да верују да је у затвору само зато што није потписала неки папир.

Засад није познато колико је Немаца и резидената Немачке кренуло њеним стопама. „Велт” је у служби за прикупљање претплате (која се звала ГЕЗ и коју већина Немаца и даље зове ГЕЗ) сазнао да је на крају 2014. године 4,5 милиона домаћинстава у Немачкој каснило са плаћањем претплате, али се не зна колико њих само касни са уплатом, а колико одбија да плаћа из политичких или неких других разлога.

Прича о Баумертовој је изненадила многе, али политички су најбрже реаговали крајње десничарски популисти Алтернативе за Немачку (АфД). Нарочито потпредседница ове странке Беатрикс фон Шторх, која већ има репутацију некога ко води кампању против обавезне РТВ претплате од 17,50 евра по домаћинству.

На свом „твитер налогу” она је објавила како јој је ГЕЗ блокирао рачун јер није платила претплату, али ГЕЗ није могао да потврди или демантује ову информацију, због поверљивости личних података сваког корисника.

Потпредседница АфД-а противи се обавезној претплати, пре свега, зато што јој смета политички садржај емисија немачког јавног сервиса. Средином марта она је на друштвеним мрежама прокоментарисала то што је у једном сатиричном видео-споту приказаном у једној хумористичко-сатиричној емисији ЗДФ-а њена партија упоређена са нацистима.

„Од државе наметнутом претплатом финансира се пропагандна забава или је ово кроз забаву подстицање на злочин”, написала је она, додајући објашњење зашто не жели добровољно да плати накнаду ГЕЗ-у. „Због оваквих невероватних примера које праве неки морони који, због тога што клевећу да хоћу да ’палим црну децу’, можда одлуче да учине то исто мени. Укините ГЕЗ! Образовање, а не пропаганда. Дебата, а не подстицање на злочин.”

Засад је борба против претплате узалудна, будући да је 18. марта ове године немачки Савезни управни суд обавезну претплату оценио легалном, али о томе још би требало да се изјасни и Савезни уставни суд.

Према речима адвоката Саше Гилера, из адвокатске канцеларија ПВБ која заступа хиљаде клијената који одбијају да плаћају РТВ претплату, много људи није разумело промену система наплате претплате и није им објашњено за шта плаћају.

„Многи од њих критикују садржај програма, укључујући политичку оријентацију, уз оцену да је то ’пропагандна телевизија’. Други кажу да принцип јавног радиодифузног сервиса као такав више нема место у савременом свету, бар не са обавезном претплатом”, рекао је Гилер за Дојче веле, додајући и да имају клијенте који једноставно не користе медије или не желе да плаћају два пута јер имају две куће.

У ишчекивању последње речи коју ће о овоме дати Савезни уставни суд, у Немачкој расте број противника претплате. У 2014. око 330.000 људи потписало је петицију за укидање претплате, док је у анкети коју су крајем фебруара спровели институт ИНСА и магазин „Фокус” чак 70 одсто испитаника рекло да не желе више да плаћају овај намет.

У међувремену свако ко се усели у нови дом, било да је Немац било држављанин неке друге земље који се тек доселио у Немачку, одмах по усељењу и пријављивању боравка у општини скоро са сигурношћу може да очекује да ће му прво писмо у поштанском сандучету бити управо од службе за наплату РТВ претплате.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.