Књига као инсајдер

Данас већина младих књигу доживљава као непријатност и досадну обавезу. Ова истина одавно је прихваћена и потиснута међу теме о којима једва да још има смисла говорити. Та лоптица се чак више ни не пребацује између школе и породице, социолога и културолога, издавача и писаца, психолога и школе. Сви су се сложили да су криве „нове технологије” и сад већ тема може да мирује.

Сваку тему, међутим, може да оживи случај, па је случај додирнуо и тему односа младих према књизи. Наиме, у једној београдској основној школи, наставник књижевности, очигледно и познавалац психологије адолесценaта, предузео је акцију која надилази општеприхваћену мантру „радим само оно што морам” и улази у поље утопистичке „радим све што могу”. Предложио је активу наставника књижевности да заједно промене праксу рада с књигама. А у свом одељењу он је то већ урадио. Узео је из библиотеке неколико књига и однео их у своје одељење. Поделио је децу у групе, то јест уочио њихове већ постојеће поделе у „вршњачке групе”, и свакој групи дао по једну књигу. „Ваша група чита ову књигу, ваша ову, ваша ову... Почињеш ти... па кад завршиш, дајеш њему... можете да промените редослед... Рок: тај и тај... ”

Резултати ове помало донкихотовске акције још нису познати, али сама замисао заслужује пажњу. Још једанпут се, дакле, запитајмо: зашто млади не воле да читају? А пошто одговор није пронађен досадашњим промишљањима, применимо методу контраста: а зашто неки други читају? (Срећом, има међу младима искрених заљубљеника у књигу и читање.) Ту ћемо се сложити: читају јер је књига постала део њиховог света. Дакле, онима другима, који не читају, књига напросто није постала део света.

Зашто данас младима књига није део света? И шта заправо чини свет данашњих младих људи? Најлакше је опет окривити „нове технологије” – мобилне телефоне, интернет и „Фејсбук” – и рећи да су данашња деца другачија. Наравно да нису другачија. Данашња деца су иста као деца пре хиљаду година, али је другачије социјално окружење у које их одрасли смештају. А осим тога, ако су нове технологије толико рушилачке, како нису из живота младих избациле лопту, лутку, и, пре свега – потребу за породицом и потребу за вршњачком групом?

Елементарна социјална психологија ће нам рећи да се у развоју младе особе детињство одликује везаношћу за породицу, а адолесценција везаношћу за вршњачку групу – док се не формира самостална личност. Дакле, породица, односно вршњачка група, јесу светови младих људи у којима данас нема књиге, па их нема ни у животу младог појединца. Разлози за то налазе се заиста у модерном начину живота, јер ако су деца данас иста као пре хиљаду година, породица и вршњачка група нису.

У данашњој породици дете углавном јесте ослобођено страха и ауторитета одраслих, али у замену за то није добило поштовање своје мале личности, нити модел за угледање, сцену за избор између добра и зла. Дете је постало нека врста украса и драгуља – сви га чувају и пазе, али као дијамант и као нови аутомобил. Не виде у њему личност која вапије за развојним подстицајем. И – нема књиге. У породици се не прича с поштовањем о књизи, деци се не причају бајке, већ се сатанизују као место које врви од насиља, а уместо њих поклањају им се најновије сликовнице са слатким текстовима, тако да књиге личе на рекламне каталоге.

Вршњачка група је прибежиште за младе у фази ране адолесценције, у коме они траже прве тренутке када ће бити паметни и важни. И ту такође – нема књиге! Има „нових технологија”, и оне јесу битне за функционисање вршњачке групе, али књиге – нема!

Зашто нема књиге у вршњачкој групи? Зато што је и вршњачка група с временом ослобођена контакта с ауторитетом одраслих, али то место није заузео нико, јер „нове технологије” не успевају да га попуне. И зато акција наставника личи на убацивање књиге као инсајдера у вршњачке групе његовог одељења. Може се очекивати да, очигледно истински, а не лажни, ауторитет тог наставника обезбеди почетни импулс да се књига инсајдер у вршњачкој групи задржи, а онда и да буде прихваћена. Током времена би могла постати нормални део свакодневице, налик на „нове технологије” и нове патике, и бити тачка окупљања и разговора, тема за поруке и пријатељ за селфије. Док се неосетно не изгради у младој личности незаменљиво, драгоцено осећање: потреба за књигом.

Књижевник