Фаворити не желе ту улогу

У београдској дворани „Спорт еко” сутра и прекосутра водиће се битка за освајача Купа Србије за одбојкашице. Првог дана, у полуфиналу, састају се Поштар 064 и Црвена звезда (20,15 ч) и Динамо Азотара – Јединство (18 ч). Победници ће у недељу играти у финалу (19 ч).

Жреб је одредио супарнике на готово истоветан начин као и за завршетак купа у конкуренцији мушкараца. Опет је један полуфинални пар „финале пре финала”. Код одбојкаша је то био окршај Радничког и Црвене звезде, а сада, код одбојкашица, сусрет београдских екипа, које заузимају прва два места у лиги.

Међутим, ни један, ни други тренер не прихватају улогу фаворита, мада имају разлоге за то. Поштар је, као прво, домаћин турнира, освојио је последња три купа, а у претходне две године и „дуплу круну”.

Црвена звезда игра у сјајној форми. Пробила се међу четири најбоље екипе у Купу Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ) и идуће недеље биће домаћин тог турнира. У нашем првенству је непобедива у двобојима с Поштаром.

– Та три наша пораза вероватно су Звезди улила додатно самопоуздање. Сигурно је да неће бити лако, а ми утакмицу у полуфиналу купа схватамо као прву која одлучује на путу ка трофеју, – каже тренер Поштара Дарко Закоч. – Звезда има квалитетан тим и искористила је наше слабости у одређеном тренутку. Надам се да смо извукли поуке из тих пораза и да имамо снаге да се изборимо с оним стварима које нам до сада нису ишле. Уосталом, праве екипе се показују у оваквим приликама. Припремали смо се психолошки за овај сусрет, стално смо разговарали, анализирали претходне мечеве да бисмо отклонили пропусте...

Звездин тренер Ратко Павличевић се не заварава тиме што је његов тим у овој сезони био успешнији од Поштара:

– Претходне утакмице не дају никакву предност. Не треба потцењивати ни друге, а камоли Поштар. Ми још осећамо горчину од прошле године када смо баш у купу против Поштара у тај-брејку водили с 11:6 и – изгубили. Ништа не значи ни то што смо у Европи стигли на финални турнир Купа ЦЕВ. Тамо нам је циљ био само да играмо што боље. Знали смо да су нам противници добре екипе, али нисмо знали њихову праву снагу. У домаћој конкуренцији се много боље познајемо, па је аутоматски и однос снага на терену сасвим другачији. Апсолутног фаворита нема, важно је колико се екипа ангажује. Имали смо пех да се у прошлом колу у Панчеву повредила Ивана Исаиловић и на њу сада не можемо да рачунамо.

У сенци ове утакмице отвориће завршни турнир панчевачки Динамо и ужичко Јединство, екипе које су засад највећа изненађење у овој сезони – Панчевке најпријатније, а Ужичанке најнепријатније.

– Ушли смо у првенство с намером да нападнемо врх, али смо и реални, јер засад немамо ни једну репрезентативку, док их Звезда и Поштар имају по шест. Наше играчице су до сада оправдале жеље и надања, јер смо сигурно трећи у лиги и стигли смо у полуфинале купа. Жреб је одредио да се састанемо с Јединством, које не треба потценити, пошто има врло солидан играчки кадар и квалитет за висок пласман. Друга је ствар што се то није потврдило у првенству, али на то су утицале и друге ствари у клубу. Зашто је то тако било није моје да оцењујем, углавном сада су у бољој ситуацији и нису без шанси у купу, – образлаже Милорад Кијац, који је с одбојкашима Војводине 1996. освојио треће место у Европи, а водио је и наше репрезентативце и био селектор Бугарске. – Ова ситуација ме подсећа на фајнал-фор Лиге шампиона кад сам био тренер Војводине. Мој план је био да победимо Дахау, а да онда у финалу искористимо умор супарника, јер је други полуфинални пар био Сисли – Модена. Повели смо против Немаца с 2:0, међутим, изгубили смо с 3:2. Можда ћемо сада бити боље среће.

Јединство је велико име у нашој одбојци, али му је ово најтежа сезона у последњих петнаестак година. Тренер Ужичанки Мирко Ристић се нада да је најтеже прошло:

– Имали смо много пехова, па смо дошли у ситуацију да се боримо за опстанак. Надам се да смо с три узастопне победе изашли из кризе. Овај финални турнир је прилика да поправимо лош утисак. У полуфинале улазимо као аутсајдери, али покушаћемо да изненадимо Динамо, који је благи фаворит. Охрабрује нас што је коначно цела екипа могла да тренира заједно, јер су нас досад пратиле повреде и болести, а ионако нам је клупа „танка”. Што се трофеја тиче фаворит је победник утакмице Поштар – Звезда.