Хјустон кошем Хардена победио првака

Шут Џејмса Хардена 2,7 секунди пре краја трећег меча плеј – оф серије Хјустона и Голден стејта постао је убрзо и победнички (97:96) за тим из Тексаса. Имали су потом гости из Окленда прилику, али је Дрејмонд Грин направио почетничку грешку.

Овај кошаркаш иначе је основно „везивно ткиво“ шампионског тима Вориорса и саиграчи ће му вероватно опростити катастрофалан покушај дриблинга после кога се лопта одбила у аут, а могућност за евентуално славље „испарила“.

Рокитси су смањили на 1:2 и да то нису учинили готово сто одсто доживели би „чишћење“ од 4:0. Други дуел за редом због повреде скочног зглоба пропустио је Стефон Кари, тренутно најбољи играч лиге. Није га било ни у мечу број два, па су „ратници“ без проблема победили.

Сада су сви из прве петорке баш подбацили. Предњачио је Клеј Томпсон (17 поена, шут 20 – 7, „тројке“ 7 – 0, а цео тим 25 - 6), најпрецизнији и најубитачнији не ретко и када је Кари у строју. Зато је заблиставши до неизвесне завршнице првака успешно водио резервиста М. Спајтс са 22 коша (шут за три 6 – 3).

На другој страни домаћин је знао да ако сад не успе поправног неће бити. Харден се није прославио прецизношћу (укупан шут 26 – 11, за „три“ 14 – 4), али када се црта подвукла „бројао“ је до 35 (слободна бацања 11 – 9), плус одлучујући последњи ударац. Хјустон је надскакао Вориорсе са 52:43: у првом плану са по 13 скокова били су Хауард и Монтежунас. Можда грешимо, али ова „рецка“ биће и једина за Харденову чету у овој серији.

У преостала два меча боље рангирани клубови у „костуру“ доигравања вратили су „брејкове“ остваривши победе на гостовањима.

Оклахомин рецепт у трећем одмеравању са Даласом (131:102) гласио је: Кевин Дурант (укупно 34 поена, шут 25 – 11) двадесет у првом, а Расел Вестбрук ( на крају 26 поена, шут 16 – 9) исто толико кошева у другом полувремену. И – крај приче. Тешко да ће и ова тексаска екипа (Метјуз 22, Фелтон 18, Новицки 17 поена), као и Хјустон, стићи до другог радовања.

На крају сезоне Дуранту истиче уговор и у јулу ће бити слободни агент. Рођен је у Вашингтону и већ неколико година у медијима се провлачи да би главни град САД могао да буде његова наредна „станица“. Челници Визардса су повукли још један у низу, могло би се рећи, припремних потеза (претходно су „очистили“ фонд за плате, итд.): Скот Брукс је потписао петогодишњи тренерски уговор.

Ништа необично за НБА, али Брукс је седам сезона провео у Оклахоми (скор 338 – 207) са којом је 2012. играо и у великом финалу. Важније од овога јесте да је баш Брукс одлучујуће допринео играчком стасавању и Дуранта и Вестбрука (и Ибака је његово откриће), а са Дурантом је и по напуштању Тандерса остао у сјајним односима. Ипак, менаџменту „Чаробњака“ биће потребан и добар део надимка за довођење једног од најбољих играча лиге јер ће у потеру за њим кренути сви који могу.

И ту није крај „тренерске вртешке“. Тако је Минесота Немање Бјелице на клупу довела Тима Тибодоа, једног од најбољих „учитеља“ (2011. био је тренер године у НБА са Булсима) који је хлеб почео да зарађује у најјачој кошаркашкој лиги баш у Тимбервулфсима (од 1989. до 1991.) као помоћник тадашњег главнокомандујућег.

До првог самосталног преузимања дизгина у руке 2010. у Чикагу (због сукоба са менаџментом отпуштен је 2015.) занат је као асистент „пекао“ у Сан Антонију уз скуте Грега Поповића (од 1992. до 1994), а затим у Филаделфији (1994/96), Њујорку (1996/2004), Хјустону (2004/07) и Бостону (2007/10) са којим је 2008. освојио и титулу. Да не урекнемо, али доласком Тибодоа, мајстора за постављање одбране и тренера који се пре свега ослања на интелигентне играче, наш репрезентативац ће добијати много више и времена и простора у игри „планинских вукова“.

Голден стејт је дао „зелено светло“ Луку Волтону, Керовом првом помоћнику, да преговара са другим тимовима. Он је „Ратнике“ ове сезоне водио до 24:0, а Стиву Керу, опорављеном од операције кичме, „предао“ их је са скором од 39:4. На крају првенственог дела Голден стејт је са 73 – 9 надмашио рекордни низ од 72 – 10 Џорданових „Бикова“ из 1995/96 . Такав рад није остао непримећен, па се једном од синова легендарног центра Била Волтона смеши руководећа улога. Једино ограничење Вориорса је да разговори не могу да се воде док траје нека плеј – оф серија, али је између њих комуникација дозвољена.

На својој кожи у најнезгоднијем тренутку осетили су играчи Индијане шта значи када заједно руке „наместе“ Дерозан и Ловри, ударни дует Торонта који у два меча у Канади једва да је и личио на себе. Добро, нису баш били пуцачки неумољиви (обојица по 21 поен, и промашивало се), али довољно да врате мило за драго Пејсерсима на њиховом терену – 101:85. И док у претходне две серије не верујемо да ће се догађати изненађења, у дуелима Репторса и Индијане све је могуће.

А могуће је да се „ол стар“ викенд 17. фебруара 2017. не одржи у Шарлоту. Гувернер Северне Каролине недавно је потписао закон којим се дискриминишу права ЛГБТ заједнице. Поред осталог, трансродне особе, мораће убудуће у овој савезној држави да иду у онај јавни тоалет како им је записано у крштеници.

Кренула је лавина протеста: од сталног и то свеамеричког медијског притиска, до првих конкретних ствари као што су отказивања концерата Бруса Спрингстина и групе „Перл џем“ или објава компаније „Пејпал“ да неће у Шарлоту градити велики регионални центар који би овом граду, поред осталог, донео и 400 нових радних места.

Комесар Адам Силвер није донео коначну одлуку, рекавши да се разматра могућност селидбе сусрета „све звезде“ негде другде. Уствари, није Силверу и НБА (од свих америчких лига најотворенија је иначе према интегрисању ЛГБТ заједнице и поштовању права) највећи проблем „ол стар“ него је то Шарлот Хорнетс. Шта рецимо, ако неки други лигашки клуб (или кошаркаш) одбије да игра са екипом чији је власник Мајкл Џордан? А „Стршљени“ дочекују Мајами у плеј – офу...

Резултати 1. кола плеј – офа (игра се до четири победе по систему 2 – 2 – 1 – 1 – 1), Источно удружење: 1. Кливленд – 8. Детроит (2:0), 2. Торонто – 7. Индијана 101:85 (2:1), 3. Мајами – 6. Шарлот сутра (2:0), 4. Атланта – 5. Бостон (2:0). Западно удружење: 1. Голден стејт – 8. Хјустон 96:97 (2:1), 2. Сан Антонио – 7. Мемфис (2:0), 3. Оклахома – 6. Далас 131:102 (2:1), 4. ЛА клиперс – 5. Портланд (1:0).