Неопходне радикалне реформе УН

Министар иностраних послова Етиопије Тедрос Адханом Гебрејесус, један од сто најзначајнијих људи Африке у 2015. и кандидат Црног континента за следећег председника Светске здравствене организације, овог викенда борави у званичној посети Србији, а у оквиру европске турнеје обилази још и Шведску и Француску.

Домаћин Афричке уније, истовремено најутицајнија и најстабилнија држава Источне Африке, Етиопија важи за пријатеља званичног Београда, још од времена успостављања дипломатских односа 1952. године и стварања Покрета несврстаних. Колико су данас за јачање билатералних веза удаљених земаља значајне везе утемељене у неким претходним епохама?

Наше две земље почеле су да негују историјски јаке дипломатске везе одмах после Другог светског рата: маршал Тито и цар Хаиле Селасије били су врсни пријатељи и сарадници, они су притом били и кључни актери стварања Покрета несврстаних. Та врста повезивања помагала нам је онда, па може и данас да нам помогне. У оно време, такве присне везе биле су засноване на нашој заједничкој борби против репресије и дискриминације. Данас нам наслеђе тих снажних веза помаже у суочавању с бројним изазовима модерног времена, на пример у борби против климатских промена које, као што знате, погађају многе чланице Покрета несврстаних. То су земље у развоју, при чему новонастали проблеми нису резултат њиховог деловања, него деловања развијених. Верујемо да сличномислеће нације треба да здруже дипломатске снаге да би се њихов глас боље чуо, не само у глобалној дебати о климатским темама, већ и у бројним другим случајевима: попут борбе против тероризма и преговора о нуклеарном наоружању, а поготово у стратешкој дебати око неопходних реформи Уједињених нација.

Србија високо цени и наставља традиционално пријатељске односе са Етиопијом с којом дели специјално историјско и културно (православно) наслеђе. Како процењујете текућу фазу билатералне сарадње Етиопије и Србије?

Билатерална сарадња наше две земље је била на почетку веома јака. Тренутно, процењујем да та сарадња није као што је била, нити какву бисмо очекивали. Јаке историјске и културне везе су платформа која би умногоме могла да помогне у следећој етапи наше билатералне сарадње на политичком, економском и друштвеном плану.

Да ли постоји простор за проширење сарадње Србије и Етиопије у домену пољопривреде, металне индустрије, грађевинарства, енергетике, фармацеутске индустрије, наменске индустрије, туризма, образовања?

Простор за широко побољшање наших економских односа постоји, и ја сам зато овде. Веома поштујемо чињеницу да су наши званични контакти последњих година учесталији. Председник Србије Томислав Николић недавно је учествовао у раду самита Афричке уније у Адис Абеби. С колегом и братом Ивицом Дачићем имао сам више прилика да се сусретнем: сложили смо се да постоји велики потенцијал за даље јачање наше економске сарадње. Током ове посете договорили смо се да оснујемо Заједнички министарски комитет са главним циљем јачања наших економских веза, посебно у области трговине и инвестиција, и с намером да на трагу докумената потписаних 2012. склопимо и ратификујемо даље неопходне споразуме о сарадњи и повезивању привредних комора. Договорили смо се да први заједнички министарски састанак буде одржан у Адис Абеби, министру Дачићу упутио сам тим поводом позив, а с њим том приликом треба да стигне и пословна делегација из Србије. Та посета могла би да донесе позитивни обрт у нашој привредној сарадњи. Тако да уз сарадњу на међудржавном нивоу допринесемо и повезивању приватног сектора Србије и Етиопије.

На плану мултилатералних односа Србија и Етиопија су у више наврата у овом миленијуму тесно сарађивале. Србија подржава кандидатуру Етиопије за несталног члана Савета безбедности у периоду 2017–2018. године. Етиопија је активно подржавала и иступала у прилог Републике Србије у форумима Афричке уније, у Унеску... Шта стоји у темељу ове исказане дипломатске усклађености?

Кључни принцип на којем се заснивају наше снажно дипломатско међусобно разумевање и наше акције јесте наше заједничко поштовање међународног права и међународних принципа. То нас је повезивало у прошлости, то нас везује и данас. Снажно подржавамо међународно право, зато што верујемо да проблеми настају када уски национални интереси настоје да подрију међународне принципе. Тада настају преседани који могу водити до непредвидивих последица, не само за умешане актере. Уверени смо да нације не треба да поклекну пред притисцима, уколико смо намерени да стварамо бољи и праведнији свет. Зато се залажемо да, без обзира на то какви могу бити притисци, треба да тежимо поштовању међу државама. У том погледу треба да будемо веома осетљиви.

Да ли сматрате да у конкуренцији с другим предложеним кандидатима за следећег генералног секретара УН кандидат Србије Вук Јеремић има реалне шансе да буде изабран? Како процењујете да ће се ваша земља и Африка опредељивати приликом избора следећег генералног секретара Светске организације?

Процес избора за следећег генералног секретара УН већ је започео и Африка је веома заинтересован учесник у том поступку. Уважавамо чињеницу да овог пута делује као да је тај процес отворен, мада многи и даље сумњају у то колико стварно може бити отворен и вођен на независан начин, без скривених намера и покушаја за остваривање договора иза затворених врата. Уколико поступак буде стварно отворен, верујемо да ће сваки од осам кандидата имати једнаке прилике и могућности да представи своју визију и конкретан програм за добробит УН и свих њихових чланица. С тим на уму, верујемо да садашње уређење УН, а посебно Савета безбедности – утаначено после Другог светског рата од стране земаља победница – данас не одражава стање света у 21. века. Потпуно смо уверени да су неопходне радикалне реформе УН, при чему Африка захтева два стална места у Савету безбедности, као и пет несталних. Африка данас има готово 1,2 милијарде становника. Уколико човечанство тежи изградњи праведнијег и бољег света, онда би Африка требало да буде представљена на далеко адекватнији начин.

Дакле, Африка се веома ангажовала у овом процесу за избор генералног секретара УН. Верујемо да би следећи генерални секретар УН свакако требало да буде врло јака, независна личност, способна да истакне своје мишљење, да иде против ветра и буде способна да спроведе неопходне радикалне реформе. Ако процес избора буде отворен, ако државе буду имале прилику да изразе своја независна мишљења, верујем да Вук Јеремић има добре шансе. Колегу Јеремића познајем и са седница Генералне скупштине којима је председавао, он је више пута посетио Африку, познати су нам његови ставови. На крају, желео бих да нагласим да је Африка веома озбиљно кренула да проучава листу кандидата за следећег генералног секретара УН.